Na pitanje ‒ kuda ide formalno i neformalno obrazovanje u eri vrtoglavog razvoja digitalnih tehnologija ‒ odgovarali su teoretičari i praktičari iz celog sveta.
Nastavnica Kristi Tonks iz Velike Britanije ima bogato iskustvo u izučavanju najboljih načina korišćenja tehnologije u ranom uzrastu. Naredne godine pokreće osnovnu školu koja će se bazirati na novim tehnologijama u cilju ostvarenja punih obrazovnih kapaciteta svakog učenika. Na pitanje ‒ da li je tehnologija sredstvo ili je iz osnova promenila organizaciju nastave u školi ‒ Kristi Tonks za RTS kaže: „Za tehnologiju se kaže da je alatka, pomagalo, podstrekač. Međutim, znamo i da tehnologija može sasvim promeniti postupak učenja. Ne mislim samo na nastavne metode i postupke predavača u učionicama već i na to kako tehnologija može pomoći predavačima da obavljaju svoje uloge. Tehnologija im pomaže u izradi nastavnih planova, razmeni povratnih informacija, bilo da su one u zvučnom bilo video-formatu, a iskusnim nastavnicima pomaže u pružanju podrške drugim članovima kolektiva. Zato se za nas tehnologija u školi ne odnosi samo na ono što se dešava u učionici već i na mnogo širi pojam tehnologije koja služi za organizaciju rada škole i doprinosi unapređenju celokupnog poslovanja."
Manel Trenks, nastavnik istorije umetnosti iz Španije, veruje da tehnologija može pomoći nastavnicima da obrazovne sadržaje predstave učenicima na atraktivniji način. „Po mom mišljenju, tu postoje tri ključne ideje. Sveprisutnost tehnologije se ne može ignorisati, pa je zato moramo koristiti. Moramo iznova osmisliti uloge nastavnika i učenika u učionici. A zatim, smatram da su važni i postupci usvajanja znanja. Nekad se učenje odvijalo samo na času. Danas više nije tako. Danas mnogo učimo van učionice."

Međutim, iskusni poznavaoci nastavnog procesa upozoravaju da uvođenje tehnologije u nastavu može biti pomodarstvo ukoliko se uvodi radi tehnologije same, a bez jasnog obrazovnog cilja. To znači da će dosadno i neinspirativno predavanje na času biti isto takvo ako se prebaci u neku digitalnu formu, u vidu video-klipa ili teksta dostupnog na sajtu ili blogu.

Na to upozorava i Majk Geršon, autor 30 knjiga i više od 50 vodiča za nastavnike, koji je zahvaljujući svom profesorskom iskustvu dizajnirao onlajn alate za izvođenje interaktivne nastave i besplatno ih ponudio na svom veb-sajtu. Dosad je Geršonovu metodologiju za motivisanje učenika putem tehnologije primenilo više od tri i po miliona nastavnika.
„Najveću opasnost koju tehnologija donosi, bez obzira na oblast primene, predstavlja njeno usvajanje samo zato što je nova, isključivo zbog nje kao takve", tvrdi Geršon. On zatim objašnjava: „Kao direktor škole, nastavnik ili roditelj, morate se zapitati: koji su moji prioriteti? šta ja želim za svoje đake ili decu? Ako znate koji su vaši prioriteti, onda na osnovu njih možete donositi odluke o tehnologiji. Umesto da se pitate hoće li vam neka tehnologija odgovarati, treba da razmislite o onom šta tražite i da li se ta tehnologija uklapa u to što želite. Na taj način upravljate postupkom nabavke novih tehnologija."

Upravo tu tezu Majka Geršona potvrđuju egzaktna međunarodna istraživanja koja su pokazala da zastupljenost tehnologije u školama nije dovela do značajnog povećanja učeničkih postignuća. Prema poslednjem OECD-ovom izveštaju, uprkos velikom ulaganju u kompjutere, internet konekciju i softvere za usvajanje obrazovnih sadržaja ‒ nisu zabeleženi značajniji rezultati u povećanju znanja matematike i pismenosti na PISA testovima. Stoga su izvedeni zaključci da digitalno kompetentni nastavnici predstavljaju stub napretka obrazovnih sistema.
Profesor i istraživač u oblasti metodologije učenja dr Džordž Solcman, direktor Odeljenja za inovacije u obrazovanju na Univerzitetu Lamar u Teksasu, koji je pomogao u dizajniranju najpoznatije mobilne platforme za učenje ʼjedan na jedanʼ, rekao nam je da posao otežava nepisano pravilo da nastavnik u učionici ne sme da pogreši. To znači da ako nastavnik nešto ne zna da uradi, neće dozvoliti ni učenicima da pokušaju, a opšte je poznato da su učenici danas veštiji korisnici digitalnih tehnologija, što ne znači da su kompetentni korisnici.

„Uporediću to sa Olimpijskim igrama", nastavlja dr Solcman. „Jusein Bolt je najbrži čovek na svetu, ali i on ima trenera. Taj trener ne može da trči brzo kao Bolt, niti može da skoči tako daleko, ali mu pomaže da maksimalno poboljša svoj učinak na stazi. Upravo to i mi, kao nastavnici, treba da radimo. Ne opterećujmo se time što možda ne znamo kako se neka tehnologija koristi. Treba svojim učenicima da pomognemo da što bolje usvoje neko znanje primenom dostupnih tehnologijaˮ, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: RTS.rs