Mala matura, koju će učenici osmog razreda polagati sredinom juna predstavlja prvi, ozbiljan ispit u njihovom životu, koji im može odrediti buduću profesiju. Trema, nesigurnost, strah od neuspeha - sve su to osećanja koja neminovno prate upis u srednju školu, a koja su, prema tvrdnjama školskih psihologa, mnogo izraženija kod roditelja nego kod dece.

Učenici imaju tremu pred ispit, jer je to iskustvo uglavnom veoma različito od njihovih prethodnih iskustva – vreme je strogo ograničeno, zadaci su brojniji ili teži, uslovi polaganja su formalniji, a motivacija za uspehom i strah od neuspeha je značajno veći jer je veći ulog pitanju, objašnjava za Školski potal psihološkinja Ivana Vulić.

- Roditelji se saosećaju sa svojom decom, a istovremeno imaju lične strahove od ishoda. Iako je najveća odgovornost u organizaciji vremena i pripremi ispita na deci, roditelji im mogu pružiti važnu emocionalnu podršku, ali i praktičnu pomoć u preslišavanju, pripremi za stresnu situaciju testiranja i u tehničkim aspektima prijave za polaganje i pri upisu. Važno je da polaganje završnog ispita ne postane jedina tema u životu porodice već da se povremeno organizuju i zabavne aktivnosti kako bi se napravio balans i umanjio stres članova porodice – navodi Ivana Vulić, zaposlena u Fondaciji Tempus, koja je već počela organizovanje besplatnih vebinara za učenike i roditelje, kako bi što uspešnije prebrodili predstojeći period.

Na pitanje šta roditelje najčešće brine, ona odgovara da se deo njihovih dilema tiče uslova za upis u srednje škole, kao što su pitanja o bodovima na osnovu takmičenja, dokumentaciji potrebnoj za upis i slično. Takođe, postavljaju pitanja o procedurama promene škole ukoliko se dete nakon prve godine ili kasnije predomisli u pogledu izabranog obrazovnog profila. Roditelje zanima i kako mogu podržati decu u poboljšanju koncentracije s obzirom na dužinu trajanja završnog ispita i broj zadataka.

- Jedan od saveta koji se može primenjivati jeste postepno prudužavanje vremena i broja zadataka koji se bez pauze rešavaju. Počinje se sa brojem zadataka koje dete već može da rešava bez pauze, a zatim se postepeno, tokom dužeg vremena povećava broj zadataka dok se ne postigne da dete više puta može da rešava količnu zadataka u vremenskom okviru koji se očekuje na ispitu. U ovoj vežbi je važna postepenost da se dete ne bi osećalo pod pritiskom i da zahtevi ne bi previše prevazilazili njegove trenutne mogućnosti – savetuje Vulićeva.

Roditelji pod većim stresom od dece

Dragan Prpa, psiholog u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci, pravi zanimljivu paralelu:

- Pre završnog ispita svake godine testiram buduće prvake i roditelji se slično ponašaju, pod mnogo većim stresom su nego deca, razmišljaju nekoliko koraka unapred i šta može da krene po lošem. Što se tiče roditelja malih maturanata, najvažnije je da budu upoznati sa procedurom, jer tada panika splasne. Sve škole organizuju roditeljske sastanke najmanje jednom ili dva puta do završnog ispita, na kojima im objašnjavamo detalje o upisu i ukazujemo na probleme koje treba izbeći. Ovi roditeljski sastanci su uglavnom dobro posećeni i korisni – kaže Prpa za Školski portal.

S druge strane, đaci se najviše boje neuspeha i da neće imati dovoljno poena za upis u željenu školu. Naš sagovornik kaže da je to posebno izraženo kod ambicioznih učenika koji žele da upišu „jake“ srednje škole, ali i kod đaka koji konkurišu u specijalizovanim školama (muzičke, baletske, umetničke) za koje se polaže prijemni ispit. A da bi se nesigurnost prevazišla Prpa preporučuje jednostavan recept - učenje i vežbanje.

- Svako ko je jednom ili dva puta prešao zbirku sa pripremnim zadacima i ko dolazi redovno na pripremu nastavu, koju sve škole organizuju, imaće veće znanje, ali će se i osećati sigurnije kada vidi da zna da reši zadatke. Ukoliko dete ima ozbiljnu tremu treba konsultovati školskog ili nekog drugog psihologa, ali je tu reč o malom broju učenika. Učenici su imali probnim završni ispit, koji je što se tiče procedure identičan „pravom“ tako da već znaju šta ih čeka. Razlika je jedino u tome što na probnom ispitu dežuraju nastavnici iz njihovih matičnih osnovnih škola, a na završnom iz drugih obrazovnih ustanova. Stres je manji nego što je nekad bio jer na završnom ispitu ne može da se „padne“, s obzirom da nema praga, ali ja svojim učenicima uvek savetujem da se dobro spreme i ne dozvole da, recimo, imaju peticu iz nekog predmeta, a da na maturi osvoje dva, tri poena – kaže Prpa.

Lista želja

Celokupna procedura upisa u srednje škole traje više od 20 dana, ali je najveća  tenzija tokom tri dana polaganja završnog ispita. Kada se to okonča i stignu rezultati mnogi roditelji se opuste i zanemare ključni trenutak u kojem moraju da učestvuju, a to je popunjavanje liste želja. Iako nastavnici i prosvetna vlast uvek savetuju da se popuni svih 20 želja (neke škole bez toga ne žele da prihvate formular), mnogi ovu preporuku ne shvataju ozbiljno, a posledica toga je da đaci ostanu neupisani. Sistem je takav da se učenici u srednje škole raspoređuju kompjuterski, pa onaj ko nije naveo dovoljno solucija, a nema bodove za profile koje je napisao, ostaje bez mesta u srednjoj školi i mora da sačeka drugi upisni rok. Tada može da konkuriše samo za upis u škole u kojima je ostalo slobodnih mesta, a to su uglavnom neatraktivni obrazovni profili. Postoje različita mišljenja kako se popunjavaju liste želja. Jedni ukazuju da dete treba da odmeri svoje šanse i da ne navodi škole za koje je sigurno da neće imati dovoljno bodova (za „jake“ gimnazije i medicinske potreban je veoma visok broj poena), ali je s druge strane bilo primera da učenik pogreši u proceni, pa se na kraju ispostavi da bi imao bodove za neke profile, da ih je napisao u listu želja.

Uopšte, procenjivanje šansi na osnovu broja poena koji su bili donji prag za upis prethodnih godina najčešće ume da zavara. Jer od godine do godine u nekim školama raspon ide i do 10 bodova. Treba imati na umu da je pre dve godine promenjen odnos broja poena za upis po osnovu uspeha iz osnovne škole i sa završnog ispita (70 prema 30, dok je ranije bilo 60 prema 40) što je u nekim školama značajno „podiglo“ broj bodova potrebnih za upis.

- Ja svojim učenicima uvek savetujem da u listu želja navedu škole i profile koje bi želeli da upišu, a bodovi će odrediti da li će to biti njihovo prvo, peto ili dvadeseto opredeljenje. Ne treba kalkulisati, jer se može desiti da neko misli da neće uspeti da upiše neku školu, a ispostavi se suprotno, ali onda nema nazad. U manjim sredinama deca žele da nastave školovanje u susednom mestu ili gradu i veoma je važno da na vreme o tome porazgovaraju sa roditeljima. Ako roditelji nemaju finansijskih mogućnosti ili se plaše da dete u tom uzrastu puste u veliki grad, to treba da im kažu na vreme, čak dva ili tri meseca ranije, da bismo našli dobru alternativu, a ne da to deci saopštavaju u trenutku kada se popunjava lista želja – savetuje Dragan Prpa.

Zamke na ispitu

Školski portal potražio je i odgovor koje zamke đaci treba da izbegnu na samom završnom ispitu.

- Da li će učenik odmah da pristupi rešavanju testa ili će ga najpre prelistati inidvidualna je stvar. Moj savet je da odgovore ne zaokružuju odmah hemijskom već da test najpre popune običnom olovkom, pa potom da pređu hemijskom. Ceo test mora da bude napisan hemijskom, uključujući prikazani postupak i rezultat. Precrtani i prepravljeni odgovori se ne priznaju kao tačni, i zbog toga je dobro da se najpre radi običnom olovkom. Ali đaci treba da paze na vreme kako bi stigli da pređu hemijskom test. Savetujem učenicima i da pažljivo pročitaju svaki zadatak, jer se često dešava da pogreše na zadacima koji im se učine lakim, a da tačno reše mnogo teže. U matematici umeju da permutuju brojeve, u pitanjima iz srpskog se nekada traži da zaokruže tačna rešenja, a oni previde da zadatak nema samo jedan tačan odgovor – kaže za Školski portal Dragana Stanojević, rukovoditeljka Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde se pripremaju testovi završnog ispita.

Vesna Stamenić