Obavezan deo svakog modernog testa su pitanja višestrukog izbora. Sve što je potrebno da đak uradi je da zaokruži jedan tačan od, uglavnom, četiri ponuđena odgovora. Tri preostala su netačna i nazivaju se distraktorima. Termin je, naravno, preuzet iz engleskog jezika (Distraction) i znači „skretanje pažnje“. Koliko će i koji distraktori da skrenu pažnju, zavisi i od toga koliko dobro napravimo pitanje. Iako izgleda jednostavno da se takvo pitanje napravi, nije uopšte. U vezi sa izradom takvog pitanja postoji toliko pravila da bi mi bilo potrebno da napišem feljton o tome, pa ću u ovom članku dati samo neka, recimo, najosnovnija.

Da počnem od jednog pitanja iz geografije.

Zašto kažemo da je Azija najveći kontinent?

a) najnaseljenija je

b) jer u odnosu na sve druge kontinente zauzima najveću površinu u metrima kvadratnim

v) ima lepu prirodu

g) ima mnogo vrsta

Očigledno je da je tačan odgovor pod b. Autor pitanja u ovom slučaju suviše se trudio oko tačnog odgovora i sva je prilika da će on privući najviše pažnje, čak i đaka koji odgovor na ovo pitanje ne znaju. Distraktori prema smislu i dužini (broju reči) moraju da liče na tačan odgovor.

Još jedno pitanje iz geografije:

Koji okean zauzima najveću površinu?

a) Indijski

b) Pacifik

v) Atlantski

g) Dunavski

Distraktori ne bi trebalo da sadrže besmislene, izmišljene pojmove. Takođe, ne bi smelo da bude ni pojmova koje do tada nisu učili. Uvek imajte na umu da đaci kada rešavaju test u većem su ili manjem stresu i on može da se poveća ako nabasaju na reč koju nikada nisu čuli, a što može smanjiti njihov ukupan učinak. U ovom slučaju, ima sasvim dovoljno okeana da se iskoriste kao distraktori.

Jedno pitanje iz biologije:

Koliko bubamara ima tačaka na svojim pokrilcima?

a) dve

b) sedam

v) malo

g) mnogo

Nepotrebno je da pišem da distraktori moraju da budu precizni, a nije dobro ni kada su delimično ili čak potpuno tačni. Ovo je, inače, najveći izvor problema na bilo kojoj vrsti testova koji se primenjuju na nacionalnom nivou. Prilikom izrade pitanja uvek, ali uvek, morate da vodite računa da li je neki distraktor moguće rešenje, pa taman i u malom broju slučajeva.

Idemo na sportske aktivnosti.

Koji sport je ekipni?

a) fudbal

b) odbojka

v) rukomet

g) svi odgovori su tačni

Ovo nije dobro raditi jer ako je pod g tačan odgovor (i jeste), to znači da ako dete zaokruži slovo a – nije pogrešilo. Fudbal jeste ekipni sport i dete je odgovorilo na pitanje korektno. Ne možete da mu to ne priznate, zar ne? Dakle, „svi odgovori su tačni“ izbegavajte. Takođe, izbegavajte i konstrukciju „nijedan odgovor nije tačan“, tim pre ako nju treba zaokružiti jer onda se gubi smisao pitanja. Vi tako dobijate prepoznavanje toga šta nešto nije, ali ne dobijate definiciju ili bilo kakav tačan odgovor i samim tim vi nemate informaciju da li je đak savladao poznavanje pojma (što jeste cilj).

Još jedan stvar za izbegavanje je pitanje sa negacijom jer je praksa pokazala da to „ne“ ispred neke reči đaci, najčešće, ne pročitaju. Ako baš mora, negaciju treba istaći – boldovati, odnosno podvući.

Koji od sledećih tonova ne pripada C-duru:

a) do

b) re

v) mi

g) fis

Nadam se da vam se tekst dopao i da vam je bio koristan, ali se nadam da sam vas inspirisao da razmislite i o tome kako je ljudima koji sastavljaju testove. Poštujući sva ova i još mnoga druga pravila, autori testova treba da postave smisleno pitanje, nedvosmisleno, koje nije trik i koje meri primenu znanja. I da u pitanju bude nešto što je životno važno i u skladu sa programima, standardima i svim postojećim udžbenicima. Kao što vidite, čitava je to nauka, a ima malo i umetnosti.

Dejan Bošković