Dugogodišnji direktor beogradske Osnovne škole “Vuk Karadžić” Zlatko Grušanović postavljen je za novog direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a u prvom intervjuu po dolasku na tu funkciju za Školski portal najavljuje da će ova školska godina biti radna i za zaposlene u Zavodu, ali i za nastavnike i izdavače udžbenika. Veruje da će mu dugogodišnje iskustvo u rukovođenju školom pomoći u radu i nada se da će ova garnitura Ministarstva prosvete “prvi put učiniti kvalitetne stvari jer su direktori škola konačno uključeni u vođenje obrazovanja”.

Ministar prosvete je najavio primenu reformisanih planova i programa za kompletan prvi i peti razred od školske 2018/19 godine. U kom roku izdavači treba da pripreme nove udžbenike i da li će ZUOV stići da pregleda sve rukopise, s obzirom da još zvanično nisu objavljeni reformisani programi, osim informatike, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i tehnike i tehnologije za peti razred?

- Cela godina će biti naporna i sa kratkim rokovima, tako da svi moramo raditi više da bismo stigli tamo gde želimo. Za septembar Ministarstvo prosvete priprema više zakona i izmene zakona koji će omogućiti brže, jasnije i praktičnije delovanje. Tako da je moj odgovor da ZUOV mora stići da pregleda, a izdavači moraju stići da pripreme udžbenike, prema planovima (a verovatno neku nezvaničnu verziju već imaju) koji su završeni i neki od njih usvojeni, i izaći će u najskorijem roku.

Da li će u skladu sa najavljenim reformama planova i programa uslediti i izmena postojećeg Pravilnika o planu udžbenika?

- Sve što je najavljeno, pratiće izmene zakonskih akata, kako bi sve bilo ujednačeno i jasno.

Koliko će Vam višegodišnje iskustvo rada u školi pomoći u obavljanju funkcije direktora ZUOV-a?

- Mnogo, i upravo mislim da je jedan od razloga za moje imenovanje iskustvo iz škole, ali pre svega zato što sam se kao direktor često bavio univerzalnim problemima svih direktora u školi, a ne samo problemima svoje škole. Iskreno se nadam da će ovo ministarstvo prvi put učiniti kvalitetne stvari jer su direktori konačno uključeni u vođenje obrazovanja. Verovatno bi mi neko sad zamerio da ističem zanimanje direktora škole, naročito sindikati, ali bih vas zamolio da realno sagledamo sve sposobnosti koje danas treba da ima direktor da bi vodio uspešno školu, a ja ću vam reći odmah tri: socijalne veštine (dugotrajni razgovori i pregovori sa nastavnicima, roditeljima, učenicima, miinistarstvom, sindikatima, prodavcima, sponzorima, kupcima….), menadžerske veštine (plasirati svoju školu, to jest brendirati, jer danas sve manje učenika ima i vrlo često je potrebno poput prodavca nuditi svoje škole biti bolji od konkurencije), osobine vođe (nastavnici, roditelji i učenici moraju da imaju osećaj sigurnosti, da direktor zna i iskusno ih vodi kroz sve scile i haribde obrazovanja) i još mnoge druge oko kojih se možemo složiti ili ne. Zato mislim da je iskustvo direktora škole bitno, jer neko ko je proveo 10 godina u sistemu i vodio na pravi način školu, dobro poznaje škole, probleme i moguća rešenja.

Jeste li kao prosvetni radnik imali zamerke na rad institucija kao što su Ministarstvo, prosvetni zavodi…? Ima li nešto što ste kao nastavnik i direktor rekli da biste promenili da ste u prilici da dođete na poziciju u kojoj ste sada?

- Mnogo je bilo problema prethodnih godina, a najviše zbog birokratskih zadataka koji su često bili nerealni. Prethodni ministri kao da nisu shvatali da ako hoćemo rezultat, moramo biti svi u jednom timu, i Ministarstvo, nastavnici i direktori. I prvo što sam mislio kad bih došao na neku poziciju jeste da se okružim iskusnim i praktičnim ljudima u svom poslu. Ministar me preduhitrio. Dobar nastavnik, dobar direktor, dobar profesor koji zna kakvi postoje problem u obrazovnim ustanovama, zna put da ih rešava i želi to. Ipak, ja sam i pre nego što sam došao na ovu poziciju pokušavao da napravim mrežu kolega, kroz strukovna udruženja, društva, zajednice, tako da je to sada mnogo lakše.

Primetno je da su na čelna mesta mnogih tela i institucija sada postavljeni dugogodišnji direktori škola. Mislite li da će to školu osloboditi neke vrste akademizma, jer su svi dosadašnji ministri i direktori ZUOV-a dolazili iz visokog obrazovanja?

- Pre bih rekao da ćemo sada akademizam uravnotežiti. Čemu akademizam ako on nema funkcionalnu svrhu, a pri čemu akademizam raste isključivo baveći se funkcionalnim pitanjima, ali kao da u nekom trenutku teorije počinje da živi sama za sebe daleko od stvarnosti. To vam je kao kad u književnosti postane važnije šta su književni teoretičari i profesori napisali nego sam pisac kojim se bave. Jedno bez drugog ne može, zato je potrebna medijacija između ova dva puta, neko ko ih ujedinjuje, a ne neko ko daje prednost jednom ili drugom načinu. Direktori su u svom poslu često morali biti pragmatični zavisno od problema sa kojim su se susretali, pa samim tim mislim da mogu biti dobri posrednici između teorije (koja se kod nas često pretvori u birokratiju) i prakse.

Na koji način birate kadrove koji učestvuju u izradi novih programa? Postojale su kritike da se u tom poslu pojavljuje jedna te ista grupa ljudi…

- Moj posao kao direktora ZUOV-a je organizacija posla, a ne eskpertsko poznavanje svih programa od svih predmeta i udžbenika, pa samim tim i sastav svih komisija koji nešto odobravaju. Svi moji centri u ovom trenutku rade na izradi jasnih pravilnika o izboru komisija, koji će, nadam se, biti bolji od prethodnog, a po dolasku na ovo mesto, rukovodiocima sam rekao da ću im pomoći da nađu što više dobrih kolega iz škola, iz prakse, i da ako treba i naši zaposleni kad imaju vremena provedu u školama neko vreme.

Budući da ove školske godine imamo jedan novi obavezni i dva redizajnirana predmeta ZUOV je već pokrenuo obuke nastavnika. Dokle se stiglo sa tim?

-  Ministarstvo prosvete je u junu poverilo Zavodu posao pripreme, organizovanja i realizacije obuke trenera i organizacije i sprovođenja programa stručnog usavršavanja nastavnika za dostizanje osnovnog nivoa digitalnih kompetencija. U saradnji sa Ministarstvom i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremljen je program obuke, a u junu je realizovana obuka 76 trenera. Izrađen je plan obuka i obaveštene su škole. Obuka za oko 1.100 nastavnika iz 100 škola je počela 17. avgusta i traje do 3. septembra. Sve vreme obuke Zavod će pružati odgovarajuću stručnu podršku. Okvir digitalnih kompetencija-nastavnik za digitalno doba kreiralo je Ministarstvo prosvete u cilju podržavanja nastavnika u procesu integracije digitalnih sadržaja u svakodnevnoj praksi, kao i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja. Cilj same obuke je razvijanje i unapređivanje kompetencija nastavnika koji nemaju ili imaju vrlo nizak nivo digitalne pismenosti.

Šta je sa obukama za nastavnike fizičkog i zdravstvenog vaspitanja?

- Ministarstvo prosvete je takođe je poverilo Zavodu da pripremi, organizuje i realizuje obuke trenera i organizuje i sprovede programe stručnog usavršavanja nastavnika za uvođenje novog predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje i primenu relevantnih programskih sadržaja. U saradnji sa Ministarstvom, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i sa Instititom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pripremili smo program obuke za trenere i ta obuka je već realizovana. Planirano je 80 obuka za oko 2.500 nastavnika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a one će biti završene do kraja septembra. Posle završenih obuka polaznici će biti u stanju da primenjuju novi nastavni plan i program za fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred osnovne škole usmeravajući ga ka ishodima, sa posebnim osvrtom na brigu i očuvanje zdravlja. Osim toga, u toku je kreiranje plana obuke i za preostale predmete.