Broj vukovaca u osnovnim školama se ne menja, pa ih je i u prošlogodišnjoj generaciji malih maturanata bilo čak 14,3 odsto, dok je 20 odsto đaka osmi razred završilo sa svim peticama. Upravo objavljena analiza završnog ispita za školsku 2016/17. godinu, koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ponovo ukazuje na nesaglasnosti između školskog ocenjivanja i rezultata koje đaci postižu na maloj maturi, a takođe otvara pitanje u kojoj meri se nastavnici pridržavaju Pravilnika o ocenjivanju i objektivno ocenuju znanje svojih učenika.

Analiza je obuhvatila rezultate 63.111 učenika koji su nastavu pohađali na srpskom jeziku i polagali su završni ispit u junu 2017. godine. Prosečno postignuće učenika na testu iz srpskog jezika iznosi13,47 bodova, iz matematike 10,79, a na kombinovanom testu 11,19 od mogućih 20 poena.

Prvih 10 odsto učenika sa najnižim postignućem najlakše je rešilo test iz srpskog jezika (nekima od njih je dostižno sedam bodova), zatim kombinovani, a najteža im je bila matematika (maksimalno su uspeli da dobiju četiri boda). Kada je reč o 10 odsto najuspešnijih, oni postižu 19 i više bodova na testu iz srpskog, 17,5 i više iz matematike, a 17 i preko toga na kombinovanom testu.

Zanimljivo je da gotovo tri četvrtine učenika na testu iz srpskog jezika uspeva da reši polovinu zadataka (postigne 10 bodova), dok je to slučaj sa nešto manjim brojem učenika na druga dva testa.

Veoma mali broj đaka (26 iz srpskog, 24 iz matematike i 16 na kombinovanom testu) nije uspeo da reši nijedan zadatak i vratili su nastavniku praznu ispitnu svesku. S druge strane, dve trećine učenika je pokušalo da odgovori na sva pitanja  iz srpskog jezika (69,7 odsto), trećina je to učinila na kombinovanom testu (31,6 odsto), dok je svaki peti učenik (22,1 odsto) pokušao da reši sve zadatke iz matematike.

Bez ijednog poena na testu iz matematike je ostalo 126 đaka, 82 na kombinovanom testu, a 78 iz srpskog. Najviše učenika je ostvarilo maksimalan broj bodova na testu iz srpskog jezika – 2.487 (3,9 odsto), zatim na testu iz matematike 1.138 (1,8 odsto), a ubedljivo najmanje na kombinovanom – 389 (0,6 odsto).

Rezultati po okruzima i opštinama

Rezultati na nivou okruga pokazuju da učenici iz Raškog 2 – Novi Pazar, Pčinjskog, Nišavskog okruga i Grada Beograda ostvaruju iznadprosečna postignuća na svim testovima, dok je polovina okruga ispod republičkog proseka. Okruzi sa najnižim postignućima na svim testovima su: Borski, Zaječarski, Srednjobanatski i Braničevski.

Analiza je ukazala na neočekivano visok rezultat različitih kategorija učenika (najmanje uspešnih, prosečnih, najuspešnijih) u okrugu Raški 2 – Novi Pazar u smislu da svi oni znatno premašuju rezultate kada se uporede sa istim kategorijama učenika na nacionalnom nivou. Razlike su posebno vidljive na kombinovanom testu, ali i na testu iz matematike. Isto zapažanje se delimično odnosi i na Pčinjski okrug. Indikativno je da neki učenici koji pripadaju kategoriji najmanje uspešnih u Novom Pazaru i Pčinjskom okrugu mogu da dostignu rezultat koji je svojstven samo četvrtini najboljih učenika na nivou Republike. Stručnjaci objašnjavaju da su pomenuti rezultati neočekivani, jer je najveći broj opština iz ovih okruga svrstan u kategoriju nerazvijenih područja, a istraživanja pokazuju da postoji pozitivna korelacija između socioekonomskog statusa učenika i obrazovnih postignuća.

I analize prethodnih završnih ispita ukazale su na „sumnjive“ rezultate u ovim okruzima, zbog čega je, kada se ista situacija ponovila u junu, ministar prosvete naložio vanredni nadzor sprovođenja male mature u Raškom 2, Nišavskom i Pčinjskom okrugu. Taj nadzor je utvrdio neregularnosti u pojedinim školama, od kojih je najveći broj upravo iz Novog Pazara, Niša i Vranja, nakon čega je usledila ministrova preporuka školskim odborima da razreše direktore.

Opštine sa najvišim prosečnim postignućem iz srpskog jezika na republičkom nivou su Surdulica, Svrljig, Stari grad, Novi Beograd i Vračar, a najniže prosečno postignuće imaju Dragaš, Medveđa, Orahovac, Kosovo Polje i Novo Brdo. Što se tiče matematike, najbolje plasirani su Novi Pazar, Stari grad, Štrpce i Trgovište, Vračar i Novi Beograd, a za začelju su Novo Brdo, Orahovac, Dragaš, Kostolac i Novi Kneževac. Opštine sa najvišim prosečnim postignućem na kombinovanom testu na republičkom nivou su Surdulica, Novi Pazar, Svilajnac i Preševo, Sremska Mitrovica i Trgovište, dok su najlošiji rezultati zabeleženi u Novom Brdu, Novom Kneževac, Dragašu, Kostolcu, Žabarima i Vladimircima.

Devojčice su bile uspešnije na svim testovima, kako na republičkom, tako i na okružnom i opštinskom nivou. Nešto su veće razlike u postignućima na testu iz srpskog jezika, nego u matematici i na kombinovanom testu.

Školske ocene i rezultati na maturi

U okviru izveštaja o realizaciji završnog ispita, analiziran je i uspeh koji đaci postižu u osmom razredu, pa smo tako saznali da je skoro polovina taj razred  završila sa odličnim uspehom, a svaki peti sa svim peticama. Zanimljivo je da se mali broj đaka nalazi neposredno ispod granice vrlo dobrog i odličnog uspeha (ima prosek 3,3 i 3,4 odnosno 4,3 i 4,4), dok je mnogo više onih koji su osmi razred završili sa prosekom 3,5 i 4,5. Osim toga, veliki broj učenika ima petice iz predmeta koji su bili testirani na maloj maturi, pre svega iz biologije, geografije i istorije, a najmanje iz matematike.

Fizika, hemija i matematika imaju sličnu distribuciju ocena - približno trećina učenika ima najnižu i najvišu ocenu, dok petina ima trojku. Više od 40 odsto učenika imalo je u osmom razredu zaključenu peticu iz biologije, istorije i geografije, a 35,5 odsto iz srpskog. Prilično ujednačen broj učenika, oko 20 odsto ima ocene 2, 3 i 4 iz tih predmeta.

Što se tiče vukovaca, njih je u prethodnoj generaciji malih maturanata bilo  9.056, odnosno 14,3 odsto. Najviše ih je u školskim upravama Leskovac (20 odsto), Niš (18,5), Jagodina (17,5) i Ranilug (16,1), a najmanje u Užicu (10,2 odsto) i Zaječaru (10,9). 

Analiza pokazuje da su gotovo u svim okruzima vukovci postigli bolji rezultat na testu iz matematike nego iz srpskog, dok su se najlošije pokazali na  kombinovanom testu. Istraživači to delom objašnjavaju ograničenjima samog  kombinovanog testa, jer se ispituje gradivo iz pet predmeta veoma malim brojem zadataka. Najviše prosečno postignuće vukovaca beleži se u Pčinjskom okrugu i Raškom 2 – Novi Pazar, a najmanje u Kosovskom i Kosovsko- pomoravskom okrugu, što je posledica nepovoljnih uslova u kojima se izvodi nastava na teritoriji Kosova i Metohije. U celini gledano, vukovci su poklazali natfprosečan rezultat na maloj maturi, ali su među njima razlike tolike da, recimo, unutar istog okruga značajan broj dobitnika Vukove diplome nije uspeo da „dobaci“ ni do proseka Republike.

Ukrštanjem podataka o školskim ocenama i rezultatima koje su đaci postigli na završnom ispitu stručnjaci su utvrdili da postoji trend rasta postignuća u skladu sa ocenom iz datog predmeta, ali s druge strane smatraju da ta korelacija treba da bude viša. Međutim, ukazuju da se ne može očekivati potpuna povezanost. Kako objašnjavaju, školsko ocenjivanje je kontinuirani proces formativnog i sumativnog praćenja i procene učeničkog postignuća, ali se izražava jednom brojčanom ocenom. S druge strane, rezultati završnog ispita oslikavaju učeničko postignuće u nekoliko segmenata gradiva, ostvareno u  izolovanoj situaciji.

Pored očekivane povezanosti između ocena i postignuća, utvrđeno je da su kriterijumi za školsku ocenu prilično promenljivi. U prilog tome govore podaci da učenici sa istom ocenom imaju neujednačena postignuća na testovima završnog ispita, kao i da učenici sa različitim ocenama ostvaruju isto postignuće (na primer  učenik sa ocenom tri u nekoj školi postiže isti rezultat kao đak koji u drugoj školi ima peticu).

U analizi je ukazano da nejednaki kriterijumi ocenjivanja u školama dovode u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu, pa su u najnepovoljnijem položaju đaci koji ostvaruju visoka postignuća, a pohađaju škole sa visokim kriterijumima ocenjivanja. Istaknuto je i da na prilično visoke ocene u osmom razredu može uticati povećana motivacija đaka za učenje zbog završnog ispita, ali i bolećivost nastavnika da daju više ocene ne bi li tako pomogli svojim đacima da upišu što bolju srednju školu.

Vesna Stamenić