Ne znam da li ste čuli za jutjubere. Ja već nekoliko godina pratim dešavanja u toj sferi. Sticajem okolnosti, naravno, a taj moj sticaj okolnosti se zove “predtinejdžerka”. Zvuči poznato?! Dakle, letos smo predtinejdžerka, drugarica predtinejdžerka i ja išle na manifestaciju Balkan Tube fest. To je festival posvećen Jutjub kulturi, najpoznatijim jutjuberima na Balkanu i njihovim obožavaocima. I, pre nego što zakolutate očima (a hteli ste, priznajte), pročitajte tekst do kraja.

Sedimo devojčice i ja u velikoj sali Sava centra, program upravo počinje. Voditelj je predstavio učesnike, najavio šta će se dešavati u naredna dva dana, a onda je uputio pitanje svim klincima u publici. Neka mi “klinci” ne zamere što ih tako nazivam, ali, po mojoj proceni, publiku su u najvećem broju činila deca uzrasta od 7, 8, pa do 15 godina. Bilo je možda i malo mlađih, kao i nešto starijih (roditelje ne računam), ali u proseku – stariji osnovci. Elem, u jednom trenutku se voditelj obratio publici: „Neka podignu ruku svi oni koji imaju svoj Jutjub kanal!” Hehe, pomislih, kakav crni kanal, kakvi bakrači, pa ova deca još uvek idu u osnovnu školu. Međutim, gotovo sedamdeset procenata prisutnih „klinaca” je podiglo ruke. Možete li da verujete?! Dugo sam razmišljala da li je to zaista tako, da li je moguće... Mislila sam da deca izmišljaju jer, eto, deca su. Ali, pogreših. Dok je program trajao, kako su se smenjivale radionice, paneli, projekcije itd, videlo se koliko ih sve to interesuje, koliko razumeju način na koji Jutjub funkcioniše i koliko silno žele da se identifikuju sa svojim idolima. Da, ipak imaju svoje Jutjub kanale. Šta deca postavljaju tamo – to bi trebalo da bude sledeće važno pitanje za roditelje. Znamо da nam je svima nakon stresnog dana provedenog na poslu neophodan odmor, malo mira i tišine. Međutim, ne možemo biti pasivni i nezainteresovani za sopstveno dete koje u drugoj sobi “petlja nešto na internetu”...pogotovo ako snima sebe. Kontrola sadržaja koji deca postavljaju na internet bi trebalo da bude prioritet. Ne zabrana, već zajednički dogovor o tome šta je prikladno i dozvoljeno da se snimi i postavi, a šta nije.

Slušali smo tih dana savete o tome kako se jača očni mišić, kako zaštititi privatnost na internetu, pomoću kojih “caka” možete da ostvarite bolje rezultate u igricama, kako da se našminkate za određene prilike, i još mnogo toga. Međutim, posebnu pažnju mi je privukla priča o kritici. Niko se ne oseća prijatno dok ga kritikuju (osim u slučajevima kada je kritika upućena na asertivan način i kada je konstruktivna). Ako nas kritikuju - znači da nešto nismo uradili kako treba. Ako nas kritikuju, znači da smo negde pogrešili. Mladi su često na meti kritike, a evo kako na to gledaju jutjuberi:

„Kako se osećaš kada te neko kritikuje?“ – bilo je pitanje koje je neko iz publike postavio jednom od jutjubera, u delu programa koji se zvao „pitanja i odgovori”.

- Na kritiku ne gledam kao na nešto negativno...ne mora uvek tako da bude. Ona može da bude i dobra, korisna. Kada u komentarima napišu da mi, na primer, zvuk snimka koji sam postavio nije dobar, meni to znači. Ne naljutim se zbog kritike, već obratim pažnju. Proverim da li je zaista tako, o čemu se radi, pa ako treba da se mikrofon bolje podesi – onda to i uradim...ili kupim nov, ukoliko je potrebno. Znam da će to doprineti poboljšanju kvaliteta mog rada, a to je neophodno ako želiš da napreduješ. Dobro je čuti tuđe mišljenje jer nama možda ne bi ni palo na pamet da sagledamo stvari iz tog ugla. Zato, dobronamerne kritike uvek rado saslušam i koristim ih kao smernice za dalji rad. Međutim, ako je neko zloban i piše ružne komentare (jer je inače „hejter”) - takve komentare ignorišem. Oni ničemu ne služe. Zlonamerni su i mogu da te povrede. Ukoliko je neko konstantno neprijatan, jedna od mogućnosti koja vam je na raspolaganju je da ga blokirate - odgovorio je na pitanje jedan od jutjubera. Iznenadila me je zrelost nekoga ko ima tako malo godina (oni su mahom dvadesetogodišnjaci), a čiji se broj pratilaca na Jutjubu meri stotinama hiljada. Njegova poruka deci i mladima je zaista jasno izrečena, pozitivna i snažna. Nije otkrio Ameriku, naravno, isto to bi i roditelj rekao detetu, ali roditeljske savete deca slušaju od rođenja. Drugačije je kad ti (isto to) kaže idol...znate već kako ide. Svi smo mi bili klinci.

Stoga, ako ste i dalje rešeni da na pomen jutjubera kolutate očima, što je takođe vid kritike, raspitajte se malo šta oni to rade i zbog čega su toliko interesantni vašoj deci ili deci sa kojom radite. Videćete koliko je tačna ona izreka da od svakoga koga upoznamo možemo da saznamo nešto novo. Zar to nije sjajno!?

Jelena Bratić