Zaista volim Sajam knjiga i nisam ga propustio nijedne godine. Ta redovnost može da izazove i monotoniju jer većina izdavača i knjiga se ponavlja. Ne samo da tačno znam koji izdavači su u „krugu“ velika hale, već i kako su razmešteni. Međutim, nije tako. Rado se podsetim šta tamo sve ima, a i uvek tu ima i ponečeg novog. Jedna od novina koju su svi prokomentarisali je da više nema tezgi sa skupim pljeskavicama. Nisam ih ni konzumirao, ali, svejedno, taj detalj u oči upada. Doduše, ne ide ni da masnim rukama listamo knjige, a i pljeskavice i Sajam, ruku na srce, nikad nisu ni išli zajedno. Znam da se očekuje da po dobroj staroj tradiciji beogradskog Sajma mora da se unese i duh vašarišta, ali što se roštilja tiče, ove godine to, dakle, nije bio slučaj. Na neki način vašara je u pojedinim sporednim halama bilo, a ko je bio na Sajmu zna i o čemu pišem.

Najveću vrednost Sajma vidim u tome što su izdanja veoma raznovrsna. Od transcedentalne ezoterije do vrlo ozbiljnih književnih dela, zaista, svega ima i svako može da pronađe za sebe ponešto, bez obzira šta mu se dopada. Tako da sam i ja pronašao žanr koji pratim, a što se škole tiče, bibliotekarka i ja nismo uspeli da pronađemo sve tražene knjige. Zanimljivo je i nekako nadu daje to što deo je obavezne literature namenjene đacima rasprodat. Koliko sam saznao, tu veoma značajnu ulogu ima i projekat „Čitalića“ i sudeći prema potražnji knjiga koje su ovim projektom predviđene definitivno je uspešan i svaka čast kolegama na tome.

Bio sam na Sajmu onda kada nije bio školski dan, ali su tu, svejedno, neka deca bila, što osnovci, što srednjoškolci. Naletao sam na njih povremeno u halama, ali ih je mnogo više bilo ili po priručnim kafićima ili po podu sajamskog prostora poput nekakvih kružoka ili kampera. Knjige su ih zanimale u manjoj meri, ali i dalje verujem da ima razloga da dođu. Važno je da im to okruženje postane poznato i prijatno, pa će ga vremenom i ozbiljnije shvatiti. Naravno, organizatori Sajma mogu i ozbiljnije da se pozabave ovom promocijom knjige među mladima i da organizuju i neke zanimljive radionice, ali i ovakav kakav je, Sajam ima svoju svrhu.

Već sam napisao da sam našao ono što sam tražio ove godine za sebe, a odvojio sam vreme i da obiđem moje saradnike iz BIGZ školstva na njihovom štandu. Promovisali su udžbenike, ali i zbirke za vežbanje za završni ispit. Koliko sam pogledao biologiju, zadaci su vrlo raznovrsni i zanimljivi i izgledaju baš po mom ukusu, kakve bih ih i sam napravio. Tu su i sveščice koje sadrže kontrolne zadatke, prave ili petnaestominutne, svejedno, pošto su pogodne za razne namene. Takođe su mi se i tu dopali zadaci. Ja bih ih lično koristio za pripremu đaka za takmičenje. Takvih zadataka na dodatnoj nastavi nikad dovoljno.

Uglavnom, lepo sam se prošetao sajamskih prostorom, video šta sve ima zanimljivo i jedino što sam uočio da je deficitarno to je neka dobra metodički stručna literatura. Nadam se da će u godinama koje slede biti i toga, a za sada mogu da kažem da je Sajam jedan od značajnih kulturnih i edukativnih manifestacija u nas. Treba ga negovati i treba mu dati podršku, a prostora za unapređenje, naravno i uvek, ima.

Dejan Bošković