U našoj zemlji danas ne postoji rodna diskriminacija kada je u pitanju stupanje u obrazovni proces ni na jednom od nivoa školovanja. Jednak broj dečaka i devojčica upisuje i završava osnovnu i srednju školu, dok se u okviru visokog obrazovanja uočava međunarodni trend sve većeg učešća žena. U osnovnoj školi devojčice u Srbiji postižu više ocene nego dečaci, i na nivou proseka, i u okviru svih pojedinačnih predmeta, što je takođe trend koji se godinama unazad registruje u zemljama zapada. Dečaci u Srbiji znatno češće su uključeni u inkluzivno obrazovanje – tri petine učenika sa individualnim obrazovnim planom su dečaci, a školski neuspeh i ponavljanje razreda je i u našoj sredini problem sa kojim se češće suočavaju dečaci, neki su od nalaza koje za Školski portal iznosi Ivana Jakšić, koja upravo radi doktorsku disertaciju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu o rodnim stereotipima u matematičkim i jezičkim sposobnostima u osnovnoj školi.

Ona ukazuje na rezultate međunarodnih studija učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koji daju vredne podatke koji omogućavaju procenu kvaliteta, efikasnosti i pravednosti obrazovnog sistema.

U okviru PISA studije procenjuju se učenička postignuća u oblasti čitalačke, matematičke i naučne pismenosti po završetku osmogodišnjeg osnovnog školovanja. Rezultati poslednjeg ciklusa ove studije pokazuju da razlike u postignuću dečaka i devojčica u Srbiji prate strukturu rodnih razlika zabeleženih u većini zemalja učesnica. Naime, u većini zemalja dečaci imaju veće prosečno postignuće na skali matematičke pismenosti od devojčica. Ova razlika ustanovljena je u čak 37 zemalja, a najviša zabeležena razlika iznosti 25 poena. U 23 zemlje ne beleže se rodne razlike u postignućima, dok u pet zemalja devojčice imaju više postignuće od dečaka. Dečaci u Srbiji imaju za devet poena više postignuće od devojčica. Iako je reč o razlici manjeg intenziteta, ona je stabilna kroz PISA cikluse. Devojčice imaju bolje postignuće nego dečaci, u proseku za 38 poena, na skali čitalačke pismenosti dok u naučnoj pismenosti u Srbiji nisu utvrđene rodne razlike, što je nalaz karakterističan za većinu zemalja koje učestvuju u ovom istraživanju.

U poslednjem ciklusu TIMSS studije, sprovedene 2015, u čijem fokusu je merenje postignuća iz matematike i prirodnih nauka, u 23 zemlje učesnice nisu utvrđene značajne rodne razlike, u 18 zemalja dečaci imaju bolje matematičko postignuće, dok su devojčice u prednosti u osam zemalja. Iako su naši dečaci (učestvovali su učenici četvrtog razreda osnovne škole) u svim domenima matematike imali za nekoliko poena više postiguće od devojčica, ove razlike su statistički značajne samo u oblasti aritmetike. I u pogledu postignuća iz prirodnih nauka rezultati su slični. Dečaci su imali vie bodova od devojčica ukupno u oblasti fizike, a postignuće devojčica je bilo više u biologiji. Ako se posmatraju razlike u okviru različitih kategorija postignuća, i u našoj zemlji se registruje tipičan nalaz da dečaci čine većinu učenika koji se dosežu najviše nivoe ukupnog matematičkog postignuća (takvih je 60 odsto), ali istovremeno čine i 60 odsto najneuspešnijih. Podaci su isti i u domenu prirodnih nauka.

Poruke i očekivanja

Devojčice u Srbiji su uspešnije od dečaka na završnom ispitu, kako na republičkom, tako i na okružnom i opštinskom nivou. Nešto su veće razlike u postignućima na testu iz srpskog jezika, nego iz matematike i na kombinovanom testu. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji radi analizu male mature, nije istraživao razloge ove pojave, a Dragica Pavlović Babić sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Školski portal da bolji rezultati devojčica na završnom ispitu ukazuju da su one bolje socijalizovane na školske zahteve, da škola od njih ima veća očekivanja i bolje sarađuje sa njima kad su postignuća u pitanju.

- I u PISA istraživanju imamo veliku prednost devojčica u čitalačkoj pismenosti, što je zabeleženo u svim zemljama učesnicama, samo je obim tih razlika manji ili veći. Srbija spada u red zemalja sa srednjom razilikom među polovima. Zanimljiva je matematika, jer kada smo počeli da učestvujemo u PISA istraživanju nije bilo razlika, a onda su se pojavile 2009. i 2012. To znači da u međuvremenu porastao generalno broj đaka na najvišim nivoima postigluća, ali je malo više poraslo učešće dečaka. Dakle i jedni i drugi su ušli u zonu visokih postignuća, ali dečaci više nego devojčice. Slično se desilo, samo obrnuto, na najnižim postignućima -  imali smo malo veći boj učenika u zonama ispod funkcionalne pismenosti, s tim što je učešće devojčica bilo veće nego dečaka. To znači da su u ukupnom proseku dečaci napredovali više od devojčica i pojavila se statistički značajna razlika u korist dečaka – objašnjava Pavlović Babić, koja je i nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji.

Uprkos tome što u našoj zemlji više nema podela na muške i ženske škole, što je ukinuta barijera da neke škole, poput bogoslovskih i vojnih, mogu upisivati samo dečaci, te što neka tradicionalno „muška“ zanimanja to više nisu, razike među polovima kada je reč o školskim postignućima postoje. To je, prema rečima naše sagovornice, rezultat različitih podsticaja i poruka koji dolaze, ne samo iz škola, već i iz okoline u kojoj deca rastu i razvijaju se.

- Škola, porodica i šire okruženje šalju poruku da se od devojčica očekuje da bude više u kući, da čitaju, da više učestvuju u aktivnostima koje su statične, da su smirenija, dok su za dečake viđene različite fizičke aktivnosti, ali i mentalne koje su zasnovane više na formalnoj logici kao što je matematika. Često čujete komentare za dečka da je nemiran, a tom porukom ga implicitno podržavate da bude fizički aktivan, da se snalazi, prepisuje, izbegava...To se manje toleriše kod devojčica. Ako pogledate ilustracije u udžbenicima videćete, recimo, da devojčice stoje po strani i posmatraju dok se dečaci penju po drveću ili šutiraju loptu. Ovakve poruke šalju i roditelji i nastavnici, nekada su te prakse svesne, najčešće su nesvesne, ali postoje. Mislim da 90 odsto nastavnika nije toga svesno i kada biste ih pitali rekli bi da oni ne šalju takvu poruku, ali one dolaze sa jednog finog implicitnog nivoa, jer se to nekako podrazumeva. To je filigransko tkanje koje nije lako uočljivo, ali je prepoznato jer ima efekat koji je statistički značajan – objašnjava Pavlović Babić.

Ona ukazuje na rezultate nekih ranijih istraživanja u psihologiji u kojima su u grupi dece neka slučajno odabrana i za njih je učiteljima rečeno da su izuzetno talentovana za matematiku, iako neka od njih to nisu bila. Pokazalo se da su deca koja su bila označena kao visokointeligentna mnogo više napredovala i postizala bolje rezultate bez obzira koliko su to zaista bila.

- To se odnosi i na motivaciju. Osobe koje imaju više samopouzdanja, koje procene da više mogu, one zaista i mogu. Iz perspektive nastavnika se to zove politika visokih očekivanja. Ako nastavnik očekuje da učenici nešto mogu postići, veće su šanse da će se to i desiti. Ima lepa izreda koju citiram svojim studentima: „Bez obzira da li misliš da mođeš ili misliš da ne možeš, u pravu si“. Na taj način mi kao škola i društvo šaljemo poruku da, ako veruju da mogu da budu uspešni, oni će lakše biti uspešni, već su im dobro odškrinuta vrata ka tome – kaže Pavlović Babić.

Vesna Stamenić

Šta su naši sagovornici imali da dodaju na ovu temu možete pročitati u nastavku teksta koji vas očekuje u sredu na Školskom portalu.