Vera Ž. Radović, profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu, kaže za Školski portal da postoje studije koje su pokazale da feminizacija učiteljskog poziva (vaspitačkog i nastavničkog u nekim oblastima) utiče da devojčice, generalno gledano, postaju superiornije u domenu školskih postignuća, čak i u onim oblastima u kojima su dečaci tradicionalno postizali veći uspeh (u oblasti prostorno-matematičkih relacija, u rešavanju geomterijskih problema, matematičkom zaključivanju).

- Ako se postignuće dečaka i devojčica posmatra kroz školske ocene, onda imamo istraživanja i, na osnovu njih otkrivenih pokazatelja koji potvrđuju dominaciju devojčica u školskim postignućima, na osnovu čega možemo zaključiti da postoje elementi koji u nastavnom pristupu više odgovaraju devojčicama. Imajući u vidu da je u ocenama učenika veoma često sadržano ne samo znanje, nego i ocena ponašanja, pažnje, pa i servilnosti, te da su učiteljice sklonije da u ocenu postignuća dečaka veoma često uključuju i procenu njihovog ponašanja, odnosno koriste ocenu za disciplinovanje „nemirnih“ dečaka, možemo prihvatiti raširen stav da feminizovana škola generalno „prija“ više devojčicama – ukazuje Radović.

Tome, kako kaže, u prilog idu brojna sociološka, antropološka, psihološka i pedagoška istraživanja koja su pokazala da osobine koje smatramo tipično ženskim (osećajnost, intuitivnost, empatija, izražena briga za druge, urednost ) jesu iste one osobine koje smatramo poželjnim osobinama ličnosti učitelja. I mada se time ne iscrpljuje lista osobina ličnosti učitelja koja oblikuje njegovo ukupno pedagoško delovanje, evidentno je da sam poziv pruža velike mogućnosti ženama da se realizuju kao ličnosti. Radović dodaje da prema istim istraživanjima žene imaju razvijeniju verbalnu inteligenciju (prednost u brzini čitanja, razumevanju pročitanog, bogatstvu rečnka i verbalnoj kreativnosti), što u velikoj meri opredeljuje njihov pristup u nastavnom radu koji se i dalje velikim delom zasniva na govorenju, slušanju i čitanju.

- Dominacijom žena u nastavničkom kadru ili takozvanom feminizacijom obrazovanja smatra se da žene prenose na decu neke tipično ženske obrasce ponašanja, preferiraju verbalne metode u vaspitanju, što je devojčicama po prirodi prijemčivije, a nedostatak muških modela, osim što dečacima otežava polnu identifikaciju, čini da izostanu neki tipično muški obrasci ponašanja (koji se smatraju ujedno i društveno poželjnijim). Na primer, tipično maskulino ponašanje (posebno ako je agresivne prirode) se na osnovnoškolskom uzrastu, posebno u uslovima feminizacije obrazovanja, smatra i tretira kao nepoželjno. Situacija se sasvim menja kasnije na polju profesionalne, društvene i političke angažovanosti, kada maskulino ponašanje postaje društveno poželjno ponašanje koje obezbeđuje uspeh – objašnjava Vera Radović.

U svojoj studiji „Feminizacija učiteljskog poziva“ naša sagovornica je analizirala šta je to tipično u školskoj situaciji što odgovara više devojčicama nego dečacima.

- Pored pomenutih, postoji i niz drugih indikatora koje sam pronašla u analizi rezultata istraživanja rodnih razlika u nastavnom radu i pristupu učitelja i učiteljica. I nije reč samo o nastavnom pristupu, nego i o školskim procedurama i normama koje su deo takozvanog skrivenog kurikuluma koji i dalje neguje brojne stereotipe kako treba da se ponašaju devojčice i dečaci i šta su tipične uloge roda. Na primer, učiteljice i nastavnice su više zainteresovane za aktuelne sadržaje koji bi trebalo da čine deo savremenog obrazovanja poput „lepog“ ponašanja, seksualnog vaspitanja, narkomanije, zdravstveno higijenskog vaspitanja i slično, što su oblasti za koje devojčice pokazuju veće interesovanje nego za sport, informatiku i drugo, što je pretežno polje interesovanje dečaka. Neka istraživanja takođe pokazju da učitelji u radu više pažnje poklanjaju faktorima neuspeha učenika, a da su učiteljice osposobljenije za dijagnosticiranje kriza i konflikata između učenika. Na skali za merenje uviđavnosti i prijateljskog ponašanja u odeljenju žene postižu značajno veće rezultate nego muškarci, koji postižu bolje rezultate kada je u pitanju emocionalna stabilnost. I pored navedenih razlika u pedagoškom postupanju učiteljica i učitelja, treba imati u vidu da između dečaka i devojčica nema razlike u motivaciji za postignuće ako su oni u istoj ili sličnoj situaciji, odnosno ako su im na raspolaganju isti ili bar slični uslovi – kaže Vera Radović.

Stereotipi

Među istraživačima danas postoji saglasnost da se žene i muškaraci ne razlikuju u opštoj inteligenciji, a kada se istražuju uzroci rodnih nejednakosti u obrazovanju, najčešće se ispituje uloga rodnih uverenja, pre svega rodnih stereotipa o akademskim sposobnostima i to kod ključnih aktera obrazovnog procesa - učenika, nastavnika i roditelja. Brojna istraživanja pokazuju da rodni stereotipi utiču na učenička postignuća, ali i na njihove buduće akademske i karijerne izbore.

Najčešći stereotip da su dečaci talentovaniji za prirodne, a devojčice za društvene predmete, potvrdilo je i istraživanje Ivane Jakšić i Dušice Malinić, objavljeno u Zborniku Instituta za pedagoška istraživanja. U tom istraživanju su učestvovali studenti Učiteljskog, Filološkog i Matematičkog fakulteta u Beogradu, koji smatraju da je za većinu predmeta lakše zainteresovati devojčice, kao i da su one talentovanije za društveno-jezičke predmete, a dečaci za prirodno-matematičke.

Kada je reč o rodnim stereotipima o neuspehu u različitim predmetima, nema značajnijih razlike između anketiranim. Studenti matematike i srpskog jezika su dečake videli kao tipično neuspešne u oblasti geografije, jezika, likovne i muzičke kulture, hemije i biologije, dok se devojčice opažaju kao neuspešne u nastavi fizičkog vaspitanja, fizike, informatike i tehničkog obrazovanja. Ali i devojčice i dečaci podjednako su, po mišljenju ispitivanih studenata, neuspešne u matematici i istoriji.

Anketirani studenti su bili u prilici i da procene u kojoj meri će učenike različitog pola uspeti da zainteresuju za predmete koje predaju, s tim što su budući učitelji mogli da iznesu procene za više školskih predmeta, dok su budući predmetni nastavnici procene davali isključivo za predmete koje će predavati. Budući učitelji smatraju da će devojčice uspešnije nego dečake zainteresovati za gotovo sve školske predmete, osim za fizičko vaspitanje gde dečaci imaju izrazitu dominaciju. Razlika je najizraženija kada je reč o srpskom jeziku i književnosti, likovnoj i muzičkoj kulturi.

Nastavnici srpskog jezika i književnosti pokazuju jaku pristrasnost ka devojčicama kada procenjuju koga će uspešnije zainteresovati za nastavu svog predmeta. Budući nastavnici matematike smatraju da će sa jednakim uspehom uspeti da zainteresuju dečake i devojčice, ali kao ni budući nastavnici razredne nastave, ni oni nisu previše optimistični kada je reč o mogućnosti da se učenici zainteresuju za matematiku uopšteno. Izneti nalazi u najvećoj meri prate obrasce koji su uočeni u prethodnim istraživanjima, a prema kojima se devojčice opažaju kao poslušnije, mirnije i vrednije. Stoga, nastavnici opažaju da su devojčice spremnije nego dečaci da razviju interesovanja za većinu školskih sadržaja.

Vesna Stamenić