Umesto toga rešio sam da napišem jednu novogodišnju čestitku. Drugim rečima, šta nama nastavnicima želim u nastupajućoj kalendarskoj godini. Moje želje nisu baš skroz realne, ali novogodišnja čarolija dozvoljava i malo mašte, zar ne?

Pre svega želim nam svima veće plate. Mislim da smo ih zaslužili s obzirom na to sa čime se sve borimo u školama; sa nasiljem – vršnjačkim, onim koje iniciraju roditelji đaka, javnost kojoj po volji nismo... Potom tu su individualizovani planovi i IOP-i, za koje, najblaže rečeno, nemamo uslove, pripremne nastave koje još niko nije rešio tako da ne budu napor ni za đake ni za nas, takmičenja koja su večito sporna... Ima toga dosta.

Potom, želim nam manje nepotrebne administracije. Zaista pišemo svašta, a malo toga ima ikakvu praktičnu primenu. Voleo bih da se ukinu planovi koji ne služe ničemu jer i ne mogu da služe, poput saradnje sa roditeljima ili lokalnom samoupravom. Valjda je svakom jasno da su to aktivnosti koje možete da predvidite isključivo sa kristalnom kuglom ili tarot kartama. Takođe, želim nam manje timova po školama. Timski rad je super. I svaki rad je sjajan, ali ako ima neki cilj, odnosno nekog smisla. Timovi radi timova i radi pisanja izveštaja nemaju ni cilj, ni smisao. Trebalo bi odlučiti koji timovi za koje ima razloga da postoje u školama i koji imaju šta da rade.

Želim nam da mediji počnu da pišu o nama makar objektivno, ako ne već pozitivno. Dugoročno gledano, novinski tekstovi mogu da vrate ugled nastavnicima, baš kao što su taj ugled predano ruinirali, a od toga bi korist imalo celo društvo. Moramo da razgraničimo da ne rade svi nastavnici dva sata dnevno, da nisu svi loši i da u ovom poslu ima ljudi koji ostavljaju neporeciv trag na mlade živote i čak im usmeravaju život u nekom smeru. Mnogo ljudi je postalo to što jeste zahvaljujući nekom nastavniku koji je uspeo da privoli decu i pokaže im koliko je predmet koji predaje divan. Rečju, nastavnici utiču na mnoge živote i bitno je pružiti nam podršku da taj uticaj bude najbolji mogući.

Da bi i ja bio objektivan (ako to već zahtevam od drugih), za kraj nam želim da manje kukamo, a više delujemo ako već želimo da se izborimo za svoja prava i da poboljšamo uslove rada, i da, na kraju krajeva, selektujemo na šta ćemo kukati. Nije sve u prosveti loše i nisu nam sve obaveze namet bez smisla. Moramo da prihvatimo da je dobro za nas da se stručno usavršavamo i da postoje dobri uzori, pa taman oni bili i Finci.

Za kraj, želim nam mnogo zdravlja, ljubavi, mudrosti, a i kreativnih ideja koje ćemo realizovati u školama i učiniti da taj mali i veliki deo obrazovnog sistema koji zavisi od nas bude bolji. Srećna nam nova 2018. godina!

Dejan Bošković