Koliko je važna kreativnost znalo se još u doba stare Grčke i Rima. Na njoj se oduvek insistiralo i ona je pokretač sveg stvaranja. Biti kreativan ne znači stvarati impresivne kreacije i dela koja će zadiviti svet. Ona se ogleda u svakodnevnim stvarima i stvaranjima - počev od detetove igre koja može biti vrhunac njegove kreativnosti do ukrašavanja torte. Ona se proteže u nedogled.

Ali od čega kreativnost zavisi i imamo li je svi podjednako?

Obavljena su ozbiljna istraživanja o kreativnosti kao ključnom elementu stvaranja i inovativnosti.  Jedno od takvih radila je NASA za svoje potrebe. Testiranje je podrazumevalo ispitivanje sposobnosti da se na potpuno nov i inovativan način pristupi rešavanju problema.  Budući da je istraživanje bilo veoma zapaženo, testiranje je urađeno i na 1.600 dece školskog uzrasta. Po načinu kojim su kreativno pristupili rešavanju problema, čak 98% dece svrstano je u genijalce.

Pet godina kasnije, kada su prethodno testirana deca imala 10 godina, obavljeno je novo testiranje. Rezultati su pokazali da se 30% te iste dece može svrstati u genijalce, dok je nakon 10 godina i ponovog testiranja, taj broj je iznosio samo 2 %.

Ovakav podatak naveo je naučnike da se zapitaju da li sa odrastanjem nestaje kreativnost?

Da li na osnovu ovakvih istraživanja treba zaključiti da je za čovečanstvo najvažnije da svaki pojedinac sačuva dete u sebi?

Škola je odavno zamenila crkvu kao mesto obrazovanja. Deca su pohrlila u učionice kao mesto koje je svemoćno i daje velike šanse u životu svakog pojedinca. Ali, nisu se svi podjednako obradovali školi. Škola je bila kruta, ponekad i tesna za nečije ideje, maštanja i stvaranja. Poznato je da su stari Grci svoju omladinu podučavali u prirodi, gde su nastajali veliki naučni pronalasci.

Da li je škola sputavala njihovu kreativnost? Da li je škola pokušala da oblikuje njihovu svest na drugačiji način?

Istraživanja potvrđuju tu činjenicu. Ali, kako onda nastaju velika dela? I ona mala. Nastaju i danas, nastajaće uvek. Kakva je to pokretačka snaga koja deluje na um čoveka i nagoni ga na kreaciju. Šta je uopšte važno za učenje i stvaranje?

Motivacija. Motivacija određuje najveći deo ljudskog ponašanja, pa samim tim i učenja. Radni učinak, učenje i sve ostalo čime se bavimo može biti na mnogo višem nivou, ako je osoba ili učenik jako motivisan.

Kako motivacija utiče na učenje i kakve vrste motivacija postoje možete pročitati u sledećem tekstu.

Suzana Miljković