Takmičenja se održavaju gotovo iz svih predmeta i lista (ili kalendar, kako želite) svih tih aktivnosti tokom školske godine je prilično povelika. Đaci imaju veliki izbor u čemu bi se okušali i odmerili svoje snage sa drugom decom iz škole, a potom iz opštine, grada, okruga, države. Uloge nastavnika su tu raznovrsne i prema mnogim mišljenjima veoma upitne. Koliko je zaista jedan nastavnik uključen u uspeh svog đaka na takmičenju?

Praksa je pokazala da je ovaj deo vannastavnih aktivnosti jedna dobra „siva zona“. Rad sa odličnim đakom može da znači svašta, a lako može da znači i – ništa. Dovoljno vispren i talentovan đak može sam sebe da spremi za takmičenje, a dovoljno vispren i materijalno dobrostojeći roditelj može da doplati neki privatni čas. Rekao bih da je ovaj rad dušu dao da se fušeri, ali me mnoge kolege demantuju. Svedok sam tome da dobar deo njih održi mnogo više časova pripreme nego što im piše na listiću sa četrdesetočasnom radnom nedeljom, a da ne govorim o angažovanjima tokom vikenda kada to angažovanje podrazumeva ne samo da se đak dovede do neke škole, već i da se dežura i pregledaju testovi. Takođe, koliko dobro će se đak pripremiti ipak umnogome zavisi i od kvaliteta predavanja i rada samog nastavnika. U krajnjoj liniji, ako ne zavisi kvalitet pripreme, onda makar zavisi koliko će efikasna ona biti.

Dakle, odgovor na prvo pitanje za danas je potvrdan. Da, uloga nastavnika-mentora je veoma značajna. Drugo pitanje je koliko je takmičenje dobro za đake. Protivnici takmičenja obično daju argument da umesto takmičarskog treba razvijati saradnički duh. Drugim rečima, fokus bi isključivo trebalo da bude na timskog radu. Da, svakako i naravno, trebalo bi. Međutim, život i budući posao ne čini samo timski rad i mnoge životno bitne stvari zavise od takmičenja. Hteli-ne hteli, moramo da priznamo da smo stigli ovde gde smo zahvaljujući takmičenju, čak, možda, mnogo više nego saradnji. Setite se kako ste upisali srednju školu, a potom i fakultet. Sa drugim kandidatima niste sarađivali, već ste se takmičili. Na budžet su se upisivali oni koji su najbolje uradili test, a ne oni koji su pokazivali imaju li veštine neophodne za rad u timu.

Škola bi dobrim delom trebalo da priprema đake za budući život i rad. I pošto, sa jedne strane, život nije bajka i nema mesta svuda za sve, a pošto, sa druge strane, želimo da nam najkvalitetniji budu na određenim pozicijama, takmičenja mora biti. Upravo očekujem da će se najbolji najviše i takmičiti, pa zato i verujem da ne treba dozvoliti da im to bude šok kada se to jednog dana desi, već ih na te situacije treba navikavati. To znači da ih treba navikavati i na poraz, kako ga jednog dana ne bi doživeli kao kraj sveta.

Osim razvijanja veština rada u timu, ne vidim ništa loše da se razvijaju i veštine za takmičenja. Jedna od njih je i fer-plej, ali ima tu još štošta što treba o tome naučiti. Uglavnom, takmičenje je bitan deo života i moramo jedan deo pažnje da poklonimo i tome.

Dejan Bošković