Na prste mogu da se izbroje učesnici opštinskih takmičenja iz književnosti u celoj Srbiji koji su proteklog vikenda uspeli da osvoje 16 od 20 bodova i tako se plasiraju na gradska i okružna takmičenja. Ništa manje nego deca, ostali su zatečeni i nastavnici srpskog jezika i književnosti kada su videli koliko su teška pitanja na koja treba da odgovore učenici sedmog i osmog razreda.

Gornji Milanovac, Čačak, Novi Sad, Negotin, Požarevac, Velika Plana, Smederevska Palanka, Šabac, Aranđelovac, Pančevo - samo su neki od gradova u kojima nijedan đak nije, prema prvobitnim kriterijumima, uspeo da se plasira na okružno takmičenje. Na kraju dana, u subotu, kada su testovi Književne olimpijade pregledani i kada u većini opština deca nisu "prebacila" 12 ili 13 bodova, stigla je instrukcija organizatora, Društva za srpski jezik i književnosti, da se prag za prolaz na sledeći nivo takmičenja osmacima spusti na 12, a sedmacima na 11 od 20 bodova.

Na treće pitanje testa za sedmi razred niko nije znao da odgovori. Tražen je podatak od koga je Vuk Karadžić zabeležio "Zlatnu jabuku i devet paunica". Tačan odgovor - od Gruja Mehandžića. Pošto nije bilo nijednog tačnog odgovora u celoj Srbiji, tokom dana odlučeno je da se prag za sedmi razred spusti na 15 bodova. Do kraja dana, letvica je još jednom spuštena.

- Zaista nije nužno da deca, čak ni za nivo takmičenja, uče takve stvari i da pamte ime Gruja Mehandžića. Takve podatke zna i malo koji profesor - kaže za "Novosti" nastavnica koja je imala takmičare u Beogradu. - Pitali su ih koje godine je rođen i umro Sveti Sava, a ni istorijski izvori nisu jednoglasni u tome o kojim godinama je reč. Kad smo se žalili, odlučili su da dopune ključ za ocenjivanje i priznaju različite odgovore. Jednostavno, deca su bila pod velikim stresom zbog samog takmičenja, a test ih je potpuno šokirao. To su sve dobri đaci, pripremali su se, a onda su pogledali zadatke i shvatili da na polovinu pitanja ne znaju da odgovore.

Nastavnici tvrde da je i pregledanje testova bilo komplikovano, pa su tokom dana stigle dopune "ključa" i novi odgovori koji mogu da budu priznati.

U Društvu za srpski jezik objašnjavaju da su pitanja slali nastavnici "praktičari". To je bila novina ove godine i nije se pokazala kao uspešna.

- Htela sam da napravim eksperiment, da nastavnici sami pošalju zadatke na teme koje rade sa učenicima, a onda smo na osnovu tih zadataka napravili kompoziciju testa. Ispalo je da su nastavnici, iz želje da se pokažu kao dobri sastavljači, precenili učeničke mogućnosti - objašnjava za "Novosti" prof. dr Zona Mrkalj, predsednica Društva za srpski jezik i književnost. - Nećemo ići na štetu dece. Kada stignu rezultati iz cele Srbije, ukoliko se ispostavi da je manji broj osmaka prošao na sledeći nivo, onda ćemo i njima granicu spustiti na 11 bodova. Zadaci za sledeći nivo takmičenja biće prilagođeniji.

Prof. Mrkalj objašnjava da je veoma teško proveravati znanje iz apstraktnih stvari, kao što je književnost. Pre dve godine, podseća, tekst je bio veoma lak, prošao je veliki broj učenika, pa je republičko takmičenje paralelno održano u Beogradu i u Sremskim Karlovcima

- Ovo je vrlo demotivišuće i za decu i za nas - komentar je jedne od nastavnica. - Mali broj učenika je zainteresovan za takmičenja, a ovakvim potezima i njihovu volju dovodimo u pitanje. Oni od takmičenja imaju korist samo ako u osmom razredu osvoje nagradu na republičkom nivou, pa im to donosi bodove na maloj maturi. Nastavnici učestvuju iz čistog entuzijazma. Pripreme, radne subote, a sve to radimo potpuno besplatno.

Nakon uvida u rezultate učenika sedmog i osmog razreda iz cele Srbije, na opštinskom takmičenju Književna olimpijada, i opšteg nezadovoljstva koje su zadaci izazvali, Komisija Književne olimpijade je odlučila da pozove na okružni nivo takmičenja sve učenike koji su osvojili od 10 bodova naviše, i u sedmom i u osmom razredu. Na ovaj korak su se, kako kažu, odlučili ne samo zbog različitih, i opravdanih i neopravdanih, komentara na internetu i u medijima, već i zbog činjenice da je ove godine prag prolaznosti učenika na takmičenju iz matematike bio jednako nizak, što, moguće, govori i o drugačijoj generaciji učenika.

Izvor: Novosti. rs i Zelenaucionica.com