Predškolske ustanove i škole ubuduće će mnogo tesnije sarađivati sa centrima za socijalni rad u slučajevima nasilja nad decom i to ne samo sa počiniocima nasilja i njihovim porodicama, već i sa onima koji su žrtve.

Saradnja obrazovnih ustanova i centara za socijalni rad postojala je i ranije, ali je donošenjem zajedničkog uputstva o njihovom postupanju u zaštiti dece od nasilja sada na jednom mestu detaljno propisano šta su čije obaveze, u kojim situacijama centri kao organi starateljstva postupaju prioritetno, koje korake moraju da preduzmu, kada je potrebno da se uključe i drugi organi…Uputstvo su nedavno potpisali ministar prosvete Mladen Šarčević i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a ono je pre nekoliko dana prosleđeno svim obrazovnim ustanovama u Srbiji.

Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje predviđeno je da se centri za socijalni rad obavezno obaveštavaju kada se desi nasilje trećeg nivoa.Ono, između ostalog, podrazumeva tuču, davljenje, zastrašivanje, iznuđivanje novca i stvari, pretnje, izolacija, oblike seksualnog nasilja među kojima su zavođenje od strane odraslih, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest. U treći stepen nasilja spada i digitalno nasilje – snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečja pornografija.

- Do sada se dešavalo da škole ne znaju kako da postupe u nekim slučajevima, a centri za socijalni rad nekad nisu reagovali jer su dobijali neadekvatne prijava. Sada u uputstvu jasno piše šta je važno da obezbede ustanove obrazovanja i centri za socijalni rad da bi pružili efikasniju pomoć počiniocima nasilja,njihovim porodicama,ali i onima koji trpe nasilje. Ove dve institucije treba tesno da sarađuju, ali je utisak da se ne poznaju dovoljno dobro s obzirom na potrebe. Ovo je način da se se to promeni i da se njihova saradnja unapredi – objašnjava Biljana Lajović, iz Ministarstva prosvete i dodaje da je uputstvo u prosvetnoj javnosti dočekano sa dobrodošlicom.

Naša sagovornica kaže da su i dosad neki centri za socijalni rad reagovali efikasno, napominjući da gde god se napravi dobra sprega između škola i drugih nadležnih organa, rezultati mnogo bolji.

- Važno je da porodica shvati da nije prepuštena sama sebi, veliki broj problema nastaje upravo zbog toga što porodica ne zna šta treba da se radi, kome da se obrati…Centri za socijalni rad su institucije koje su nadležne za brigu o porodici i sigurno je da će efikasnije raditi kada dobiju prave informacije od škole iako u njoj imaju dobrog saveznika.U uputstvu jasno piše da se pomoć pruža ne samo počiniocima već i žrtvama nasilja. Dosad je gotovo po pravilu fokus bio na učenicima koji su počnili nasilje, a često se desi da dete koje trpi nasilje ima posledice sa kojima ne zna da izađe na kraj. Potrebno je raditi sa tom decom da im se vrati samopouzdanje, samopoštovanje, da nađu snagu da se izbore sa teškom situacijom. Ova kategorija je uglavnom bila zapostavljena u odnosu na počinioce nasilja. Na sreću, u školama ima dobrih stručnih saradnika i razrednih starešina koji su i do sada radili sa ovom decom – ističe Lajović.

Sastavni deo uputstva je obrazac koji škola popunjava i time obaveštava nadležni organ starateljstva o sumnji ili identifikovanom nasilju trećeg nivoa nad detetom, bilo da ga je počinio roditelj, staratelj ili treće lice.

- Stručni radnik centra za socijalni rad je dužan da po prijemu obaveštenja proceni da li je neophodno hitno postupanje i da, ako jeste, preduzme neodložne mere. Prilikom odlučivanja o prioritetima sagledavaju se okolnosti da li je ugrožena bezbednost deteta, da li je zadobilo fizičke povrede ili je pretnja takva da do njih može doći, da li centar ima prethodna saznanja o konkretnom slučaju…Uputstvo predviđa da se neodložna intervencija mora realizovati najkasnije u roku od 24 sata od momenta saznanja za slučaj, a po potrebi se mogu uključiti škola, policija, zdravstvene ustanove – objašnjava Lajović.

Uputstvo donosi i obavezu organa starateljstva da se, prema utvrđenom prioritetu, organizuje konsultativni sastanak kome prisustvuju predstavnici obrazovne ustanove, roditelji, odnosno staratelji, a po potrebi i policija, nadležni iz zdravstvene ustanove.

Konsultativni sastanak se mora održati u roku od 24 sata ukoliko se proceni da u konkretnom slučaju postoji akutno nasilje nad detetom sa neposrednim ugrožavanjem njegovog fizičkog i emocionalnog integriteta ili postoji rizik da se to dogodi. Ako je dete žrtva nasilja u umerenom riziku od ugrožavanja njegovog fizičkog i emocionalnog integriteta, konsultativni sastanak se održava u roku od tri dana, a u svim drugim slučajevima u roku od pet radnih dana po saznanju. Na tom sastanku se razmenjuju informacije nadležnih službi, sačinjava plan reagovanja, sa precizno utvrđenim rokovima.

Uputstvo detaljno precizira šta sadrže planovi reagovanja i kada se može okončati postupak, ali i ko vrši nadzor nad sprovođenje novog dokumenta. I ovde je predviđeno efikasno reagovanje – u roku od pet dana po saznanju da su odredbe upustva prekršene pokreće se inspekcijski nadzor.

Biljana Lajović napominje da je Uputstvo o postupanju obrazovnih ustanova i centara za socijalni rad deo aktivnosti u okviru Međuministarske grupe koju je formirala Vlada Srbije za zaštitu dece od nasilja. Ta grupa je oformljena krajem prošle godine na inicijativu ministra prosvete Mladena Šarčevića. Naredna aktivnost bi trebalo da bude saradnja sa Ministarstvom zdravlja.

Vesna Stamenić