U obrazac koji je sastavni deo konkursa ili se može kupiti u knjižarama navodi se šifra učenika, naziv i mesto škole, šifra i naziv obrazovnog profila, tipa ili smera gimnazije.

Ovi podaci nalaze se u konkursu za upis u srednje škole, koji je u elektronskoj verziji dostupan na sajtu Ministarstva prosvete. Napominjemo da je Ministarstvo uradilo i dopunu konkursa, koji je takođe objavljen na sajtu, a u njemu su ubačeni novi profili ili su promenjene i preraspoređene upisne kvote u jednom broju srednjih škola.

Nadležni savetuju đacima da u listu želja navedu svih 20 opredeljenja, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani, kao i da vode računa da ne upisuju škole udaljene od mesta stanovanja, ako ne planiraju da žive u đačkom domu ili svakodnevno putuju. Roditelj ili drugi zakonski zastupnik deteta svojim potpisom na obrascu liste želja potvrđuju da je saglasan sa brojem i rasporedom želja učenika.

U nekim osnovnim školama se dešava da ne žele da prihvate listu želja ako nije napisano svih 20 opredeljenja, ali direktor beogradske OŠ „Kralj Petar Prvi“ Mladen Stevanović kaže da za tako nešto nema osnova, jer to nije u nadležnosti škola, Ipak, on savetuje učenicima na obavezno napišu 20 obrazovnih profila, napominjući da se upravo u tome najviše greši.

– Dešavalo se da učenik navede samo dve ili tri želje ili škole u kojima je potreban veoma visok prag bodova, čak i preko 95, pa da to dete ostane neupisano. A najgore je da se učenik ne upiše u prvom krugu. Moj savet je da pažljivo procene svoje mogućnosti i da listu želja popune spram približnog broja poena koji je bio potreban u srednjim školama prethodnih godina. Ako se želje realno postave, najveći broj učenika se upiše u škole koje je naveo u vrhu liste želja – kaže Stevanović.

Na pitanje kako proceniti u koju školu je realno da se učenik upiše, pošto ove godine završni ispit „vuče“ veći udeo u ukupnom broju bodova na osnovu koga se rangiraju, Stevanović kaže da to nije specifičnost novog sistema bodovanja.

– I prethodnih godina se dešavalo da minimalan broj bodova potreban za upis u srednje škole varira za pet, pa i desetak poena, tako da to nije ništa novo. Ponavljam, u vrhu liste želja treba navesti škole i obrazovne profile u koje deca realno mogu da se upišu – kaže Stevanović, napominjući da učenicima ide naruku to što u beogradskim srednjim školama ima mnogo više mesta od đaka koji se upisuju.

Kao što smo napomenuli, zbog promene odnosa broja bodova za upis (60 po osnovu uspeha iz osnovne, a 40 sa završnog dok je lane taj odnos bio 70:30) očekuje se da će prag biti nešto niži, a na to ukazuje i činjenica da su na maloj maturi zabeleženi lošiji rezultati iz srpskog i matematike nego prošle godine. Učenici treba da obrate pažnju i na to koliko se učenika primalo, jer su u pojedinim srednjim školama kvote smanjene, što će automatski podići prag za upis. Ipak, ove procene nisu pouzdane, pa ih treba uzeti sa rezervom.

– Zbog promena odnosa broja bodova za upis u srednje škole i nešto lošijih rezultata završnog ispita iz srpskog i matematike, očekujem da će u Četrnaestoj gimnaziji prag pasti najviše za jedan do 1,5 poena. Moguće je da će biti veće interesovanje odličnih učenika za upis u gimnazije, jer su ukinuta neka odeljenja u ekonomskim i medicinskim školama – kaže za Marija Miletić, direktorka Četrnaeste gimnazije u Beogradu.

Na sajtu upis.mpn.gov.rs nalazi se spisak svih obrazovnih profila u Srbiji sa minimalnim brojem poena koji je prošle godine bio potreban za upis. Prosvetni pregled je izdao i informator sa orijentacionim brojem bodova rangiranih učenika po školama u poslednje tri školske godine.

Izvor:Danas.rs