Kako saznajemo, Ministarstvo je počelo da potpisuje ugovore sa izdavačima za otkup licenci, što je preduslov da bi projekat i zvanično počeo. Međutim, neki nastavnici su zahvaljujući probnim verzijama koje su dobili od izdavača već počeli da koriste digitalne materijale na svojim časovima, a njihova prva iskustva su pozitivna.

Pilot projekat „Digitalna učionica“ sprovodi se ove godine u delu odeljenja prvog i petog razreda osnovne škole, a nadležni se nadaju da će biti uspešniji od ranijih pokušaja, jer su ovog puta obezbeđena sva tri važna preduslova – oprema, digitalni softveri i obuka za nastavnike.

- Na javni poziv se prijavilo preko četiri stotine nastavnika koje bi želeli da budu voditelji i mentori nastavnicima koji će koristiti digitalni sadržaj. Izabrali smo 69, koji su zatim obučeni i provereni kako u veštinama korišćenja novih tehnologija, tako i u voditeljskim veštinama. Za sam projekat se javilo oko 600 škola, odnosno 1.670 nastavnika, a javni poziv je ponovljen za još 300 nastavnika. Svi oni su prošli dvodnevnu obuku, ali to nije sve. Njih će najmanje mesec dana u školama obilaziti mentori i prižati dodatnu pomoć i podršku. Dakle, mentori će biti obavezni da u konkretnoj učionici, na konkretnom primeru i problemu pomognu nastavnicima – objašnjava za Školski portal Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji zajedno sa Ministarstvom realizuje ovaj projekat.

On dodaje da su nastavnici upoznati i osposobljeni za rad sa samim digitalnim materijalom/udžbenikom (u zavisnosti od izdavača i izabranog materijala), osposobljeni su da jasno predoče učenicima materijal, ukoliko je reč o elektronskom dodatku, ili da se sigurno kreću po platformi na kojoj se udžbenik nalazi (moodle, blackbird ili na posebno podignutoj platformi, koju su pojedini izdavači sami usavršavali). U slučaju takvih izabranih digitalnih sadržaja, mogućnosti su mnogo veće, pa su nastavnici obučeni da interaktivno učestvuju u radu sa učenicima – kontrolišu njihov rad onlajn, pa i da sami modifikuju i stvaraju nove sadržaje, što se odnosi na domaće zadatke.

- Želeli smo nastavnike koji su motivisani da predaju po kombinovanom metodu, i pošto je jedan od ciljeva da obučeni nastavnici prenesu svoje znanje i veštine drugima iz svog aktiva i predmeta, mislim da ćemo sledeće godine imati  mnogo više prijavljenih, jer smo koracima u ovoj godini započeli brisanje straha od nepoznatog – kaže Grušanović.

Kada je reč o digitalnim udžbenicima, Ministarstvo prosvete postavilo je uslov da nastavnici koriste digitalne sadržaje onih izdavača za čija štampana izdanja su se opredelili.

- Prvi ulazni kriterijum je bio da svi koji imaju štampane udžbenike mogu da pripreme digitalne nastavne materijale koji se oslanjaju na plan i program. Nismo mogli u startu da dozvolimo da nastavnici biraju nešto što je možda dobro zamišljeno, ali je neupotrebljivo – rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete.

Na adresu ZUOV-a je stiglo 106 digitalnih udžbenika, od toga 40 za prvi razred i 66 za peti, a pripremilo ih je 11 izdavača.

- ZUOV je uradio standarde za digitalne udžbenike i oni su objavljeni. Pošto je reč o pilot projektu ti digitalni udžbenici nisu odobreni po proceduri koja važi za štampane udžbenike. Upoređivali smo da li odgovaraju nastavnom programu, odnosno štampanim udžbenicima i davali smo sugestije ako je nešto trebalo promeniti. Negde smo imali primedbe na materijalne greške, negde na linkove koji su neobezbeđeni, negde smo imali predlog za bolje rešenje. Još jednom naglašavam da je reč o pilot projektu, i s tim u vezi smo svi saradnici u njemu. Digitalni udžbenici su „živa materija“, videćemo na terenu koji su dobri, koji su samo obogaćeni PDF, koji imaju interaktivne sadržaje, dobre platforme itd. ZUOV će svakako pregledati digitalne udžbenike prema standardima na način kao i sve udžbenike, ali najpre treba da vidimo rezultate sadašnjeg projekta – kaže Grušanović.

Kako je ranije najavljeno, besplatan pristup digitalnim materijalima osim nastavnika imaće i svi učenici kojima oni predaju. I to ne samo u školi već i kod kuće, a pristupaće im pomoću šifre koju će dobiti od nastavnika. Korišćenje ovih materijala biće moguće i preko aplikacije koja se instalira na mobilni telefon.

Na pitanje da li je za digitalizaciju dovoljno što su nastavnici dobili laptop i projektor i kolike su šanse da se za potrebe projekta koriste i računarske učionice,s obzirom na ograničene kapacitete, Zlatko Grušanović odgovara da to zavisi od škole do škole.

- Naravno da je moguće i da treba da iskoriste računarske učionice, ali tu su i interaktivne table koje postoje u školama, tu je i oprema koju je škola nabavljala ili su dobijali iz drugih projekata. Najeći problem u dosadašnjim pokušajima je bio pre svega što sva tri elementa nisu bila istovremena. Škole su dobijale interaktivne table  ili digitalne učionice, ali je obuka na njima izostajala, i nisu imali ni softver koji bi mogli da adekvatno koriste - navodi Grušanović.

Ivica Županjac, učitelj u OŠ „Milun Ivanović“ u Ušću, kaže da je kao predavač u projektu primetio da nastavnicima nedostaje elementerna informatička pismenost.

- Moj utisak je da se nastavnici plaše IKT-a i ne žele da se usavršavaju. Drugi problem je pokrivenost škola internetom. Neki direktori i polaznici su u prijavnim upitnicima naveli da imaju internet u učionici iz straha da ne budu odbijeni. Ministarstvo je po prijavama mislilo da je pokrivenost škola preko 80 odsto, ali je pravo stanje drugačije. Ukazali smo im na ovaj problem i nadam se da će ga rešiti – ističe Županjac, dodajući da je u tom kontekstu izdavačka kuća BIGZ školstvo uradila pravu stvar formirajući digitalni sadržaj koji radi oflajn.

Naš sagovornik koristi IKT u nastavi već duže vreme, pa su njegovi đaci naviknuti da takav način rada.

- Svakog dana eksperimentišem i sve ovo sam radio u sopstvenoj režiji što podrazumeva kreiranje digitalnog materijala i njihovu primenu. Ovaj projekta je sjajan. Digitalni sadržaji daju jednu novu dimenziju, časovi će biti zanimljiviji i kvalitetniji. Ove godine imam prvi razred i oni će tek kasnije shvatiti kako izgleda nastava bez tehnologije. Obično to primete kada neko od mojih kolega umesto mene održi čas. Današnji prvaci su odrasli sa tehnologijom i moj način rada im je sasvim prirodan – ističe Županjac.

Violeta Marković, nastavnica tehnike i tehnologije i informatike u OŠ „Ilija Garašanin“ u Grockoj, kaže da se prijavila da učestvuje u projektu zbog dobrobiti svojih učenika.

- U svom radu koristim i štampani udžbenik, ali mislim da je ovo bitan trenutak da se nastava osavremeni digitalnim sadržajima što je bio i jedan od  mojih motiva za učestvovanje u ovom projektu. On omogućuje da nastavnik lakše motiviše učenike, da kod njih podstiče radoznalost, đaci stiču znanja na zanimljiv način, gledajući filmove, prateći animacije, učenik može da proveri sa kolikim uspehom je usvojio znanje prateći statistiku testa, sve je osmišljeno kao kroz igru. Primenom IKT u nastavi učenici aktivno učestvuju u radu, nastava je zanimljivija, podiže se kvalitet nastave i usvojena znanja su trajnija – iznosi svoja zapažanja naša sagovornica.

Ona dodaje da bi za savremen pristup nastavi bilo dobro da učenici poseduju IKT uređaje kako bi mogli sticati znanja i van digitalne učionice, kada imaju vremena ili su izostali iz škole ili kada nastavnik postavi neki zadatak za rad. 

Vesna Stamenić