U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. 

Poslednjih godina, veliki akcenat se stavlja na reciklažu iz razumljivih razloga. Mnogi učitelji, nastavnici oduvek su voleli da sakupljaju razne stvari pod izgovorom: "Sigurno će mi za nešto trebati." Kod mene je to slučaj. U kabinetu "skladištim" stare bojice, kartonske ručke, plastične držače za cipele, razne kutije, ramove, papire...(i nešto što čuvam za jedan poseban rad). Ideje su tu, samo čekaju na realizaciju.

Poslednji grupni rad ima svoju istoriju. Pri popisu iventara, u staroj arhivi, pronašla sam velike drvene okvire. Na času likovnog smo ih oslikali i polepili naše radove. Posle par godina, drveni ram je postao slika. Drvenim bojicama smo napravili drvo, a od novinskog papira ruže. Došao je trenutak da se i ta slika unapredi. Par talentovanih devojčica je dobilo zadatak da drvetu naslika krošnju. Pre toga smo tehnikom kaširanja papira obložili poklopce sa tegli. Svako dete je temperama obojilo poklopac, a zatim nacrtalo srce lepkom po kojem je ređalo kuglice od plastelina. Na kraju je ostalo da se sve spoji u sliku, što je bio moj posao....ne zato što oni to ne znaju, nego što sam koristila silikonski pištolj. Posle nedelju dana rada osvanula je još jedna slika na zidu. Na svaku sliku smo ponosni.

Bili smo kreativni, inovativni i društveno odgovorni. I dalje nastavljamo sa prikupljanjem odbačenih, ali interesantnih stvari koje će kroz neko vreme dobiti svoj novi oblik.

Ivona Popović
OŠ "Triva Vitasović Lebarnik", Laćarak