Ovo jedinstveno takmičenje Collaborative Problem Solving Challenge razvija timski i istraživački duh učenika, kao i veštine rešavanja problema. Svi problemi su otvorenog tipa i traže od rešavača kreativnost i preduzimljivost. 

Ove godine su u takmičenju učestvovali učenici petog razreda koji rade po udžbeniku BIGZ školstva, koji su iskusili nov pristup učenju – projektno orijentisanu nastavu. Ti učenici su već naučili da se hvataju u koštac sa realnim problemima. Naučili su da rade u timu. Naučili su da je problem nešto dobro za njihov razvoj, da ne beže od problema nego da ga napadaju sa svih strana.  

Tokom takmičenja, učenici su u neformalnom okruženju, opremljeni informacionim tehnologijama, mejlom dobijali probleme koje su timski rešavali. Sami su birali kako će prezentovati rešenja problema, koja su postavljali na platformu koju vide svi članovi komisije. 

Komisiju čine eminentni stručnjaci iz raznih oblasti: Aleksandar Seničić, Aleksandra Rosić, Bojan Ristić, Branko Urošević, Dragana Stanojević, Dragica Pavlović Babić, Ivan Anić, Milan Božić, Mladen Stamenković, Nemanja Đorđević, Srđan Verbić, Tamara Kostić i Zorana Lužanin. 

Jedan od organizatora takmičenja, prof. Ivan Anić izjavio je: “Matematička takmičenja koja se danas organizuju mogu vrlo negativno da utiču na psihu dece. Deca su pod velikim stresom, strahom od neuspeha, a često su tu i ambicije roditelja i nastavnika veće od želje učenika da se takmiče. Zadaci na tim takmičenjima su šablonski i uspeh uglavnom zavisi od toga koliko je vremena dete provelo vežbajući te tipske zadatke. Veštine koje deca tu stiču su neupotrebljive u realnom svetu i najčešće deca koja su uspešna u tim takmičenjima u jednom trenutku u životu osete da nemaju status koji misle da zaslužuju. Onda dolazi do velikih razočarenja i često se i u medijima pojavljuju priče kako nešto sa društvom nije u redu kada ne obraćamo pažnju na te naše “genijalce”. A činjenica je da su ti naši “genijalci” prilično promašili vreme, jer veštine koje su danas važne (kreativnost, saradnja, komunikativnost, rešavanje realnih problema, analiza podataka, digitalna i finansijska pismenost) se ne razvijaju tim takmičenjima. U našem takmičenju su deca u neformalnom okruženju, rade u timu, rade na problemima koji su iz realnog okruženja i provociraju kreativnost i bude istraživački duh. Ta deca koriste sve blagodati savremenog društva i nemaju ograničenja u korišćenju informacionih tehnologija”.

Po izjavama nastavnika, učenici jedva čekaju da dobiju probleme na takmičenju, jer to vide kao sledeću zonu njihovog razvoja. 

Ana Sekulić, nastavnica matematike u Osnovnoj školi “Isidora Sekulić” u Beogradu, nakon takmičenja je izjavila: “Učenici nestrpljivo čekaju rezultate. Jako su zadovoljni zadacima koji su bili maštoviti i primenljivi u svakodnevnom životu. Svi su imali svoje ideje i živo se diskutovalo o njima. Atmosfera je bila opuštena, ali radna. Nije bilo treme. Svako je pronašao svoju ulogu u timu i način kako da doprinese boljem učinku ekipe. Zadaci su se slali u foto finišu.” 

Nakon selekcije, najbolje ekipe će učestvovati u finalnom takmičenju u maju koje će biti još interesantnije i izazovnije.