Nije redak slučaj da se uvođenje novina prepusti mladoj osobi, sa svežom energijom i prepoznatim talentom, a onda sve ide mnogo lakše. Tako je Marija Sloboda (29) učestvovla u izradi nove čitanke za učenike šestog razreda, koju će đaci koristiti od sledeće školske godine. Naime, reč je o ediciji „S reči na dela”, u izdanju BIGZ školstva, koja decu treba da animira da neguju svoj jezik, ali i da ga prilagode savremenom svetu i potrebama.

Marija je rodom iz Starog Žednika, a trenutno živi u Beogradu, gde i radi na Filološkom fakultetu. Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima su: Brankova nagrada Matice srpske, nagrada „Stražilovo”, nagrada za esej o Vladislavu Petkoviću Disu, republička nagrada za časopis „Gymnasium” koji izlazi već deset godina.

– Nekako sam odmalena znala da ću se baviti književnošću, oduvek je to bila moja želja – priseća se naša sagovornica. – U ovom periodu često govorim o tome jer sam jedan od autora čitanke koja je ovog meseca ugledala svetlost dana u izdanju BIGZ školstva i, neizbežno, prisećam se svojih đačkih dana.

Koliko su se promenile stvari u odnosu na period kada si ti koristila čitanke i sada kada si i sama autor?

I dan-danas volim da imam u rukama čitanku iz perioda kada sam i sama bila đak.  Današnji udžbenici su mnogo drugačiji. Moderniji, mnogo više pažnje se posvećuje dizajnu, čak i digitalnim dodacima. To može da bude sjajna stvar, ali može da odvede i u krajnost dodvoravanja učeniku. Nije lako naći pravu meru. Ali, smatram da smo u tome uspele – prof. dr Valentina Hamović i ja.

Koliko je bilo naporno da pripremiš jednu kompletnu čitanku?

I te kako, radile smo dan-noć. Ali, s velikom ljubavlju i svešću o značaju posla koji obavljamo. To nas je motivisalo da pružimo najbolje od sebe... Prve reakcije su odlične. Dakle – vredelo je.

Da li si nekada mogla da zamisliš da ćeš jednog dana pisati čitanku?

Ne, poziv urednice me je veoma iznenadio. Izgleda da su u BIGZ školstvu verovali u mene više nego ja sama...  Međutim, kada sam počela da radim na tome, videla sam da mogu. Da zapravo koristim svoje akumulirano iskustvo – i kao đaka i kao nastavnika.

Koliko mladi danas čitaju?

Moj ugao gledanja na to je specifičan, jer sam okružena ljudima koji se bave književnošću i jezikom. Ali, ako se pogleda šire, mladi čitaju vrlo malo. I – sve manje...

Zbog čega je to tako?

Pored ostalih razloga, današnjoj generaciji privlačniji su drugi mediji. Ali, mene to ne brine. Svako ima pravo na izbor. Posvećenih čitalaca i ljubitelja književnosti i u ranijim epohama bilo je vrlo malo. Međutim, stopa (ne)pismenosti u našoj zemlji je i dalje poražavajuća. I to je razlog za brigu.

Koliko je značajno negovanje jezika i pismenosti?

Danas mlade generacije nemaju svest o tome da bez jezika nema ni naroda. Zato je odgovornost na svima nama – roditeljima, nastavnicima, autorima udžbenika i, svakako, svim oblicima medija. Setimo se Duška Radovića i njegovih reči: „Volite srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas.”

Na koji način se to vidi u vašoj čitanci?

Na krajnje prost i praktičan, a prekopotreban način.  Na primer, kroz uputstva i smernice za značaj pravilnog pisanja SMS poruka i mejlova, pa samim tim i svega što je deo pismenog izražavanja. Uz to, čitanku smo pisale jezikom koji je blizak današnjim generacijama... Podstičemo ih na razmišljanja i brigu o jeziku.

Na koji način još doprinosiš književnosti?

Možda najviše svojim neodustajanjem od bavljenja njome.  Najradije bih dala odgovor kao u dečjim leksikonima: morate da pitate druge. Za nekoliko godina.

Čime se još baviš?

Zaposlena sam na naučnoistraživačkom projektu Srpska književnost 18. i 19. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu. Saradnik sam Matice srpske u izradi Leksikona pisaca srpke književnosti.

Koliko može da bude zanimljivo bavljenje nekim starijim periodom?

Može da bude i te kako inspirativno! Iščitavanje raznih rukopisa i beleški, pronalaženje časopisa koji su u to doba izlazili... Može se doći do otkrića koja se, u prvi mah, i ne naslućuju.

Koliko se književnost promenila od tada do danas?

Menjala se u skladu sa promenama novog doba, kao i sve druge umetnosti. I to ne treba da čudi. I današnji stvaraoci okupirani su temama koje su obuzimale duh pisaca ranijih epoha, ali – prilazi im se na drugačiji način.

Možemo li onda reći da se mnogo toga u književnosti iskrivilo?

Sigurno da jeste, a to znači da se iskrivljuje društvo. Ali, o tome ćemo moći da govorimo objektivnije sa veće vremenske distance. Danas mnogi imaju slobodu da sebe nazivaju piscem. S druge strane, savremenici smo brojnih velikana pisane reči.

Izvor: dnevnik.rs