Opevao je svaki cvet u svojom zavičaju, napisao veliku odu svom srpskom rodu, u srca nam zauvek utisnuo blistave stihove detinjstva i mladosti. Veliki pesnik Dobrica Erić preminuo je u petak 29. marta u Beogradu, u 83. godini, posle duže bolesti i izostajanja iz javnog i književnog života.

Bio je jedan od najpopularnijih pesnika za decu i odrasle u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka. Njegovo stvaralaštvo, složni su i čitaoci i tumači književnosti, ušlo je u raskošnu "narodnu čitanku" za sve razrede i sva vremena.

Započeo je pesnički put ranom zbirkom "Svet u suncokretu", u izdanju Matice srpske 1959. godine. Rođen u Donjoj Crnući, u Gornjoj Gruži, postao je pesnik zemlje - Šumadije, Srbije i svih srpskih zemalja i krajeva.

- Dobrica Erić je bio prirodni izdanak srpske poezije, rođen u okrilju usmenog pesništva, bogomdani dar, čarobnjak pesničke reči i lirske muzike. Startovao je kao najuspešniji predstavnik pokreta "Srpski pesnici na selu", čiji su pokrovitelji i promoteri bili učeni intelektualci dr Dragiša Vitošević i prof. dr Vladeta Košutić. Sa Vitoševićem je sastavio cvetnik srpskih pesnika sa sela "Orfej među šljivama". Uskoro je nadrastao i svojim darom prevazišao ceo pokret i postao pokret sam po sebi - mnogobrojnim knjigama, nastupima, ukupnim pesničkim životom - saopštila je Srpska književna zadruga na vest o Erićevom odlasku.

Njegove knjige za decu imale su veliku popularnost i mnoga izdanja; s velikim brojem pesama ušao je u "Antologiju srpske poezije za decu" Dušana Radovića, s kojim je uređivao časopis "Poletarac". U poeziji za decu ostavio je neizbrisiv trag i originalan opus, između ostalog: "Vašar u Topoli", Slavuj i sunce" "Ogrlica od grlica", "Leto u Kalipolju", "Frula zlatokrila", "Od ratara do zlatara", "Dobrica čobanska torbica", "Torba sa pet spratova", "Pesme o svicima", "Dolina suncokreta" i druge.

- Ako se čovek rađa kao pesnik, sigurno je da se Dobrica rodio kao pesnik. Njegovim glasom pevala je sva Srbija - rekao je u petak, za "Novosti", književnik Milovan Vitezović, opraštajući se od Erića.

Dela Dobrice Erića objavljena su u 20 knjiga, među kojima su deset za decu, deset za odrasle. SKZ je objavila niz njegovih knjiga, a na kraju (2017) "Izabrane pesme" u plavoj ediciji "Kolo" u kojoj su ravnopravno zastupljene pesme za odrasle i za decu.

- Erić je bio živi lirski izvor našeg narodnog duha, neodoljivi pesnik zavičajnih šumadijskih predela, oduševljeni glas u slavu života i rađanja, ali i gorki glas pobune protiv nepravde učinjene njegovom slobodarskom narodu. Plenio je i doticao duše slušalaca i čitalaca svih naraštaja, uz njegovu pesmu svi su postajali neposredniji i bezazleniji. Pamtićemo njegove reči kao izrasle iz naše rodne i rođene zemlje - rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Pisao je pesme koje nalikuju bajkama, govorio je svojevremeno Slobodan Rakitić, pune svetlosti, boja i raskoši prirode i jezika, nepresušne vedrine. Bio je izvoran i samosvojan narodni pesnik, u najboljem značenju takvog određenja. Okrenut tradiciji i običajima, nacionalnim vrednostima, a da pritom nije ništa manje svevremen i univerzalan. Niko tako sa ljubavlju nije pisao o svom zavičaju, svojoj Gruži, rekama, dolinama i brežuljcima, vodenicama i vajatima, kupačicama i vilama, o Srbiji i pravoslavnom srpskom rodu. O radostima i patnjama.

Sledio je i misao Miloša Crnjanskog da pesnik koji ne saučestvuje sa patnjama svoga naroda nije pravi pesnik.

- Na početku ratova krajem 20. veka Dobrica Erić je prešao Drinu i pesmom hrabrio i razonodio svoj narod. Plemenitost, lepota i raskoš njegovog pesništva pribavili su mu ozbiljan ugled - čitaoci i poštovaoci ovenčali su ga neprolaznim pesničkim vencem. On je znamenita figura srpske poezije. Živeo je u dobu Desanke Maksimović, Vaska Pope, Stevana Raičkovića i Brane Petrovića - imao je svoj originalni lik i reč, prepoznatljivu i snažnu da se nije morao potpisivati. Srpska književna zadruga smatra ga jednim od najvećih pesnika ovog doba koji je u ovoj staroj ustanovi dovršio svoj životno-književni put - istakli su u SKZ.

Otišao je veliki pesnik čiji je opus obogatio živote različitim generacijama koje su živele na ovim prostorima, rekao je Ljubivoje Ršumović:

- Sa pravom je imao titulu "saradnik sunca" koju su nosili svi koji su bili na tragu stvaralaštva Duška Radovića. Dobrica je bio jedan od temelja naše kulture iz čije poezije su deca učila najbolje o životu. Bio je pesnik i pripovedač, vrhunski narator i čovek kojeg su školarci obožavali. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu, a naročito za nas, njegove prijatelje.

Govoreći o sudbini našeg naroda i istoriji koja nas vekovima pritiska, u jednom od poslednjih intervjua koji je dao za "Novosti", Erić je poručio:

- Ona nikada ne može biti završena, sve dok se Zemlja okreće i sunce nas ponekad ogreje, ali sad će je nastaviti neko drugi. Ja sam se mnogo umorio i samo želim da odem među drveće, među životinje i ptice. Oni se nisu promenili, oni su isti kao pre hiljadu godina, a ljudi, nažalost, nisu izdržali...

Ostatak teksta možete pročitati OVDE. 

Izvor i foto: novosti.rs