Na društvenim mrežama nebrojeno puta smo se uverili da mnogi nastavnici ne znaju čak ni najosnovnija pravopisna pravila. Pogrešimo svi, naravno, stavimo zarez i gde mu mesto nije ili „maltene“ napišemo kao dve reči, ali se dešava i da „sa mnom“ pišemo spojeno, a o spajanju negacije i glagola da i ne govorim. Jedan kolega je, bez obzira na lice, pomoćni glagog „biti“ vazda pisao kao „bih“. Tako da ispade da on bih to i prihvatio, ako bih mi to lepo obrazložili. Uglavnom, manje i veće greške se dešavaju, a koje su manje, te koje veće, prepustio bih nastavnicima odgovarajućeg predmeta da odluče. U ovom tekstu bih se ipak bavio nedoumicama u vezi sa hipotetičkim uvođenjem nastave srpskog jezika na fakultete. 

Najpre, sve radimo sa nekim ciljem. Cilj ove reforme fakulteta bi bio da se fakultetski kadar opismeni, kao što dolikuje akademskim građanima. Međutim, ne mogu, a da se ne zapitam, zašto se to nije desilo tokom osam godina osnovne i još četiri godine srednje škole, pride? Greške koje sam dao kao primere već osnovac ne bi trebalo da napravi. Razdvajanje negacije i glagola uči se još u petom razredu, ako ne i pre toga, a i pomoćne glagole tada već uveliko menjaju po licima. 

Ovo bi značilo da sve te škole pre fakulteta ništa ne znače i ničemu ne vrede, pa je potrebno sve to lepo obraditi na fakultetu. Zar nije bolje reformisati osnovno i srednje školstvo, ako za tim već postoji potreba? Uostalom, bitna je i poruka koju ovim šaljemo. Zašto samo fakultetski obrazovani kadar treba pravilno da priča i piše? Zar ne bi trebalo da to mogu svi, bez obzira na nivo obrazovanja? 

Potom, postavlja se pitanje nivoa. Veoma je važno pred studente postaviti i adekvatne izazove. Važno je postaviti ih i pred osnovce, a kamoli pred mlade ljude uveliko punoletne i koji predstavljaju buduću intelektualnu snagu ovog društva. Da li je uopšte primereno da studentarija uči da se negacija spaja sa pridevom, a odvaja od glagola? Naravno, program takvog jednog predmeta može biti dovoljno težak, odnosno zahtevan, te da se u okviru njega proučavaju detalji i izuzeci od pravila i ko zna šta još, ali se onda postavlja pitanje cilja. Zašto bi jedan budući biolog morao da zna sve to? 

Koliko ja vidim, uvođenje jednog takvog predmeta na Biološki i sve druge fakultete nije dobro uraditi bez ikakvog promišljanja. Međutim, možda pre svega toga, treba razviti svest o tome koliko je to značajno. Kod nastavnika značaj je više nego očigledan, bez obzira koji predmet predaju. Naprosto ne ide da nastavnik piše „neide“ i to treba da bude jasno i njemu i svima ostalima. Možda je rešenje da makar jedan obavezan u nepreglednom okeanu seminara koje odobrava Ministarstvo, a koje nastavnik mora da ima u toku petogodišnjeg ciklusa, bude i onaj koji je u vezi sa jezičkom kulturom? Meni bi to bio prioritet, a da li će zaista i biti, zna se ko odlučuje.

Dejan Bošković