Kraj školske godine označava početak velikog rata na društvenim mrežama, kada ponosni roditelji masovno postavljaju fotografije beskprekornog uspeha svojih mališana, a sa druge strane ih napadaju oni koji to ne razumeju ili ne čine, ili čija su deca lošijeg uspeha, pa se time ne hvale tako javno i transparentno... I to je svake godine tako, bez izuzetka i promene.

Šta fali roditeljima koji kače dečje knjižice sa svim peticama? Da li leče frustracije ili ispunjavaju svoje ambicije?

Dok smo prošle godine rešili pitanje zašto roditelji kače fotografije dečjih knjižica sa svim peticama i da li na taj način leče svoje frustracije, ovog puta smo postavili pitanje zašto se kače samo veliki uspesi dece, a ne recimo fotografije knjižice vrlodobrih đaka ili onih lošijih.

- Odgovor je u osećanju ponosa. Roditelji su ponosni kada njihovo dete ostvari neki veliki uspeh. Sve petice, biti vukovac - jeste veliki uspeh. Roditelji u tom slučaju dečiji uspeh predstavljaju kao svoj: koliko sam ja dobar roditelj, kako sam lepo vaspitao dete, kako ono lepo radi, niže uspehe itd - kaže za Telegraf psiholog Zoran Milivojević.

Da li je možda te ljude sramota ako dete nema petice?

- Drugi je motiv. Ovi prvi se hvale, ponosni su na uspeh deteta. Za te roditelje bi neka četvorka bila neuspeh, bilo bi im krivo što dete nema sve petice itd. To su ambiciozni roditelji. Roditelji čije dete je manje ambiciozno, sa više četvorki, verovatno misle da to nije neki uspeh, oni su zadovoljni time, ali nemaju taj motiv da pokazuju drugima i da se hvale. Ovde je baš poenta u hvaljenju i pokazivanju drugima - objašnjava Milivojević.

Ako neko baš stavi te dvojke ili trojke, može da se desi da osramoti svoje dete, da svi vide kako se ono ne trudi dovoljno, a to baš i nije pedagoška mera.

- Uvek se kače nagrade i izuzetna postignuća, jer iznad toga postoji ponos - roditelj je navijač i njegov "tim" je pobedio, a samim tim je on zaslužan za pobedu - zaključuje psiholog.

Izvor i foto: telegraf.rs