Bolje je pitanje – kako izbeći ovakve časove? Možda odgovor na to ima Heri O’Mali (Harry O'Malley) koji predaje matematiku na Univerzitetu u Njujorku. On je predložio tehniku koju je nazvao „emocionalno skriptovanje“. Jasno mi je šta znači „emocionalno“, ali mi reč „skriptovanje“ baš nije bila bliska, pa sam morao da potražim značenje. To je, izgleda, stvaranje sistema znakova ili kodova, kako želite, da bi se napisali određeni softveri ili šta je već informatičarima potrebno. Uglavnom, ove dve reči mi nekako zajedno nisu išle, ali Heri već ima razrađen sistem rada na času čija je glavna komponentna baš ova tehnika. O čemu se tu radi? 

To je tehnika koja uključuje namerno stvaranje različitih emocionalnih stanja za učenike u različitim fazama lekcije – Heri je to nazvao „dodatnim slojem u planu lekcije“. Umesto plana koji se sastoji isključivo od nizova aktivnosti učitelja i učenika, ova tehnika dodaje emocionalna stanja koja će se pojaviti tokom svakog segmenta učenja. 

Da biste videli kako emotivno skriptovanje može značajno promeniti iskustvo učenika bez promene samog sadržaja lekcije, zamislite da od učenika zatražite popunjavanje petnaestominutnog testa. Evo tri načina kako to možete realizovati: 

1) Zamolite ih da završe test dok hodate i nadgledate.
2) Recite im: „Spremni, počnite!“, a zatim pokrenite štopericu i pustite dramatičnu muziku.
3) Zamolite učenike da zatvore oči pre početka i pustite im sporu muziku za meditaciju. Polako utišajte muziku, a zatim zatražite od učenika da otvore oči, podignu olovku i dovrše test uz sopstveni tempo. Uputite ih da stave olovku kad završe, zatvore oči i sačekaju da se oglasi zvono koje označava da je zadatak završen.

Heri je isprobao sva ova tri pristupa (ja nisam siguran da sam odmakao dalje od prvog) i tvrdi da je akademski sadržaj sva tri zadatka bio isti, ali da su se iskustva pokazala različito. I on nije pobornik ove treće varijante, kako sam već pomislio, već piše da je svaka sekvenca bila odgovarajuća u zavisnosti od onoga što je želeo da postigne. Uključivanje emocionalnog skriptovanja nam omogućava da emocije koje izazivamo ne budu samo stvar trenutka, već nešto što radimo sa namerom i, što je bitno, sa ciljem. 

Heri je naveo par zanimljivih primera, a još zanimljivije je da emocije uopšte ne moraju da budu prijatne. Važno je da budu intenzivne i da budu – za pamćenje. Tako je jedan njegov kolega (koji takođe koristi pomenutu tehniku) pričao o različitim kulturama i kako neki narodi jedu insekte. Onda je i sam pojeo jednog, izazivajući zgađenu reakciju učenika. Ispostavilo se da je insekt bio od čokolade, ali đaci to nisu mogli da znaju. Drugi kolega je, nakon analize književnog dela, rekao učenicima da pogledaju ispod svojih stolica i time izazvao – iznenađenje. Pronašli su cedulje sa imenima likova iz knjige. 

Uglavnom, u Herijevim pripremama uz oblike rada i nastavna sredstva, te standarde, nalazi se i popis emocija koje će izazvati. Da li vam se Herijeva tehnika dopala ili nije, odlučićete sami, ali istina jeste da su emocije značajna stvar u životu, te ni časovi nisu izuzetak. 

Izvor: edutopia.org

Tekst preveo i adaptirao Dejan Bošković