„Nova 5.322 slučaja u Italiji i 427 preminulih. Deluje zastrašujuće, i jeste”, ovako je 19. marta svoj status na Fejsbuku započeo profesor Ivan Anić, naš priznati stručnjak koji se bavi analizom podataka, i to veoma uspešno. Samo dva dana nakon njegove objave Italija je zabeležila najgori dan u borbi protiv koronavirusa. Broj obolelih se 21. marta povećao na 6.557 osoba, a broj mrtvih bio je skoro duplo veći – čak 793 osobe preminule su tog dana.

Iako je svoj status nastavio u optimističnom duhu i nagovestio da će uskoro početi da opada broj novozaraženih u Italiji, a ubrzo posle toga i broj umrlih, ono što je nas posebno zaintrigiralo jeste kako u Srbiji možemo da izbegnemo situaciju koja je zadesila Italiju. Zamolili smo profesora Anića da nam iz svog analitičkog ugla to podrobnije objasni.

Zašto ste osetili potrebu da preko društvenih mreža iznesete svoje mišljenje o potencijalnom napredovanju ovog virusa?

– Prvi status o ovom virusu objavio sam još 6. februara, jer informacija koja je tada kružila o virusu u svetskim medijima da je smrtnost 2% nije bila zasnovana na podacima, odnosno podaci su veoma naivno tumačeni. U tom trenutku je u skupu onih kod kojih je potvrđen virus smrtnost bila mnogo veća. Nešto nije bilo u redu. U svakom slučaju je bilo jasno da će virus postati globalni problem.

Da li ste tada pomislili da je samo pitanje vremena kada će se virus pojaviti kod nas? Da podsetimo čitaoce, prvi slučaj obolelog od koronavirusa u Srbiji zabeležen je 5. marta.

– Tačno tako. Sada smo i mi u situaciji da se borimo protiv ovog virusa. Kao što to obično kod nas biva, u početku negiramo problem, a posle toga paničimo. Nešto slično kao u raznim sapunicama koje se vrte na našim televizijama. Realno gledano, naša vlada je brzo odreagovala, tako da sigurno neće biti katastrofalnih posledica po opšte zdravlje ili zdravstveni sistem, ali ekonomske posledice će se svakako osetiti. Gledajte brojeve i ne dozvolite da vas uspaniče.

Možete li da nam malo detaljnije izanalizirate brojke o koronavirusu kojima smo svakodnevno izloženi u medijima? Ima li potrebe za strahom da će one biti još veće?

– Brojke su evidentno sve veće i veće, ali je važno da se ne povećavaju previše. Nažalost, matematika je u ovakvim situacijama neumoljiva. Ukupan broj onih koji su se zarazili virusom, kao i ukupan broj preminulih i oporavljenih, prati takozvanu logističku krivu. Ta kriva u početku veoma liči na grafik eksponencijalne funkcije, o kojoj se često u poslednje vreme priča u javnosti. Da biste shvatili o čemu pričam, uradio sam jedan grafik sa primerom Italije.

Plava kriva je stvarni broj registrovanih zaraženih, a crvena je kako to predviđa logistička funkcija. Ukupan broj zaraženih je proporcionalan broju registrovanih slučajeva, a koliko je puta veći, zavisi od politike testiranja koju sprovodi država. Konkretno, prema ovom modelu bi trebalo da za desetak dana broj novozaraženih u Italiji padne ispod 1.000 i da nastavi sve brže da pada, tj. da za tri nedelje broj novozaraženih padne ispod 100. Nešto slično kako je sada u Kini.

Ovakva analiza nije topla voda koju sam ja izmislio. Slične modele prave i moji studenti na ITS-u u okviru predmeta koji držim (Analiza podataka). Mi negujemo princip projektno i problemski orijentisane nastave, što uključuje i modelovanje raznih realnih fenomena, a to podrazumeva i širenje zaraze. Za izradu ovog modela koji opisuje ukupan broj zaraženih u Italiji koristio sam tri parametra kako bi funkcija bila usklađena sa stvarnim podacima, a to su ukupan broj ljudi koji će u ovom talasu virusa biti zaražen, trenutak kada se virus pojavio i brzina kojom se virus prenosi. Na ovaj treći parametar država može da utiče svojim merama. Interesantno je da je ta brzina prenošenja u Kini bila veća nego u Italiji, ali je drugi parametar taj gde se vidi da u Italiji država nije na vreme odreagovala.

Da li možete da prenesete ovaj model na brojke u Srbiji? Koja je prognoza kod nas na osnovu trenutnih podataka kojima raspolažemo?

– Veoma je nezgodno zaključivati na osnovu naših podataka iz dva razloga. Prvo, mi smo tek na početku epidemije – kada podaci nisu dovoljno reprezentativni. Drugo, kod nas postoji odluka da se pređe na novu politiku testiranja. Pogledajte šta se dogodilo sa kineskim grafikom kada su promenili politiku testiranja.

Videćete da kriva jeste logistička, ali da u jednom trenutku postoji neobičan skok od 15 hiljada novozaraženih. To je trenutak kada je promenjena politika testiranja. Logistički model na osnovu prvog dela predviđa ukupno oko 48.000 zaraženih u Kini, ali promenom testiranja dolazi se do maksimuma od 82.000 zaraženih. 

Ja mogu da kažem da bi bez promene testiranja na kraju prvog talasa epidemije bilo oko 5.000 potvrđenih slučajeva, ali sada masovnim testiranjem do kraja epidemije može biti i 12.000. Pitanje je kako će se nova politika sprovesti. 

Stvaran broj zaraženih virusom novom politikom se može smanjiti, ali taj broj verovatno nikada nećemo saznati. Oko broja preminulih kod nas tokom pandemije ne bih da se izjašnjavam. Sad nam ostaje da se držimo preporuka stručnjaka, ali da se zdravo hranimo i što više krećemo, naravno, držeći propisano rastojanje. Naročito je važno da se striktno držimo preporuka što se tiče odlaska u prodavnicu, jer su to sada najopasnija mesta. 

Kako bi čitaocima bilo još jasnije, možete li da napravite poređenje između statistike o koronavirusu i statistike koja prati neki drugi virus ili pojavu sa kojom smo se već susretali?

– Znam da malo bezosećajno deluje kada mi matematičari pričamo o brojevima koji govore o bolesnima i, nažalost, preminulima. Ali umiranje je, kao i rađanje, deo života. 

Oko 140 miliona beba rodiće se ove godine, ali, nažalost, umreće oko 60 miliona ljudi. Među tim preminulima od koronavirusa biće svaki petstoti. Mislim da to nije razlog za paniku. Za paniku je to što svake godine oko 270.000 dece mlađe od 5 godina umre od malarije. Oko 9 miliona ljudi ove godine će umreti od gladi. 

Svaki put kada vas uhvati panika zbog ovog opasnog virusa, setite se da, dok izgovorite „ja se plašim koronavirusa”, neko u svetu umre od gladi. U svetu od zagađenja vazduha godišnje umre 4,8 miliona ljudi, a od posledica nekretanja 3,2 miliona. Da li vas i dalje hvata panika od koronavirusa? I da znate da će od posledica pušenja ove godine u Srbiji umreti oko 15. 000 ljudi. Zato, kada pomislite kako nas čeka apokalipsa zbog koronavirusa, nemojte utehu tražiti u cigarama.

Dosta smo diskutovali o koronavirusu. Da li možete da nam prenesete kako vi kao profesor sada održavate časove u svojoj školi i kako se vanredno stanje manifestuje na vas i vaše učenike?

– Na sreću, Visoka škola strukovnih studija za IT (ITS) već nekoliko godina ima iskustva sa onlajn-nastavom. Sva naša predavanja i vežbe se strimuju i u redovnim uslovima, a ono što se sada razlikuje jeste što mi profesori predavanja koja smo upotpunili motivacionim karakterom držimo u praznoj učionici. Na vežbama se odvija prava aktivnost studenata, gde oni sarađuju i u manjim grupama rešavaju probleme u realnom kontekstu, ali onlajn. To je jedino što se promenilo, mada je deo studenata na taj način radio i pre vanrednog stanja.

Za kraj nam recite koja je vaša prevencija u borbi protiv koronavirusa.

– Neću baš kod poslednjeg pitanja da unosim mnogo brojki, mada i probleme ishrane, sporta i uopšte zdravih životnih navika naši studenti tretiraju kroz matematiku i analizu podataka.

Ja se redovno bavim sportom, treniram atletiku i tome pridodajem malo vežbi sa opterećenjem. Vodim računa o ishrani, mada moram da priznam da sam tu prilično opušten. 

Moja deviza je da je svaka hrana otrov ako se ne utroši, kao i da, ako naporno treniram, onda nijedna hrana nije mnogo štetna. Pored matematike, sport mi je veoma zanimljiv, tako da sam čak završio i treći stepen škole za personalnog trenera. Ne radim taj posao, ali sam učio i polagao ispite zbog sebe i svoje dece. Ovakav način života vidim kao najbolju prevenciju u borbi protiv virusa. Da li smatram da sa ovakvim životnim navikama ne mogu da se razbolim i umrem od koronavirusa? Naravno da to ne mislim. Jedino što je verovatnoća da se to desi nekom poput mene mnogo manja nego onome ko je gojazan i ne kreće se. 

Znači da je fizička aktivnost jedan od načina kako da se izborimo u borbi protiv koronavirusa?

– Naravno! Ako za vreme vanrednog stanja ne vodimo računa o ishrani, ako se ne krećemo i ne bavimo fizičkim aktivnostima, više će žrtava biti nego što bi bilo i u najcrnjim scenarijima epidemije. Žao mi je, ali zbog svih nas to moram ovako otvoreno da kažem.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sat vremena obavezne fizičke aktivnosti dnevno kod dece, a kod odraslih nešto manje. Punoletne osobe treba da praktikuju aerobne treninge minimum 150 minuta nedeljno umerenim intenzitetom ili minimum 75 minuta intenzivno. Pored toga, potrebno je da bar dva puta nedeljno rade vežbe snage koje obuhvataju sve osnovne mišićne grupe. Ovo je minimum. Čak i za starije od 65 godina. Zato nemojte vreme u karantinu da provodite grickajući slatke i slane zanimacije, nego svakog dana odvojte period za fizičku aktivnost.

Kretanje je ono što čoveka održava u dobroj formi, a gojaznost, kao posledica nekretanja i loše ishrane, i kod ove pandemije skupo će koštati neke države, na prvom mestu Ameriku. 

Profesor koji ne voli da ističe svoja postignuća

Profesor Ivan Anić je završio osnovne i magistarske studije na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Tokom svoje bogate profesionalne karijere učestvovao je na velikom broju domaćih i inostranih projekata. Objavio je veliki broj radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Autor je udžbenika iz matematike za 5, 6. i 7. razred osnovne škole Izdavačke kuće BIGZ školstvo, koji predstavljaju inovativan pristup učenju matematike kroz rešavanje problema u realnom kontekstu.

Trenutno radi kao profesor strukovnih studija na predmetu Analiza podataka na ITS-u (Visokoj školi strukovnih studija za IT), a jedan je od idejnih pokretača inovativnog takmičenja u problem solvingu za osnovce (Brainfinity challenge), koje je ove godine samo u prvoj fazi takmičenja okupilo više od 1.300 učenika i 333 nastavnika iz čitave Srbije, ali i regiona.

Izvor: its.edu.rs