Naravno, svako ima neku mudru u vezi sa nastavom na daljinu, a ponajviše o tome šta u njoj ne valja i kako nastavnici to mogu bolje. Uvek može bolje. Lično, ne očekujem da u ovakvoj situaciji u kojoj smo se našli, nađemo i vremena da poboljšamo sebe. Verujem da je veliki uspeh da iz svega ovoga izađemo živi, zdravi i normalni.

Dakle, ne nameravam da tupim o tome koje su manjkavosti. Uostalom, svi ih vide i nije baš da nisu očigledne, a tu su i uvek spremni lovci na greške. Razmišljao sam o tome šta možemo da naučimo i šta možemo u nekoj budućnosti da uradimo i to su te ideje.

- Nastavnici su dobili zadatak da kako znaju i umeju organizuju učenje na daljinu. I kolege su upravo to i uradile, baš kako su znale i umele. U moru različitih ideja, društvenih mreža i platformi verujem da može da se nađe najmanji zajednički sadržalac i da neki veštiji informatičar osmisli platformu koja bi bila dovoljno dobra za sve. Jasno je da školu na blizinu ne može da zameni škola na daljinu, ali može da je olakša. U situaciji pre pandemije imali smo preglomazne fondove časova za svaki razred, a tu je pridodato još štošta, poput slobodnih, ali uvek obaveznih aktivnosti i nikada rešene na pravi način pripremne nastave. Sve to može da se preseli na daljinu, odnosno onlajn i da i đaci i nastavnici budu relaksiraniji. Iscrpljivanje nikada nije donelo dobre rezultate. Uostalom, ovakvi oblici nastave i traže kreativan rad i/ili mnogo uvežbavanja, a škola na daljinu može da dobaci upravo do toga. Složićemo se da neko ozbiljnije ispitivanje ne dolazi u obzir.

- Nama je definitivno potrebna nekakva onlajn univerzalna biblioteka. Internet je predubok okean i tu može da se pliva satima u potrazi za dobrim materijalima. Imamo mi i ostrva, poput raznovrsnih baza znanja Ministarstva i Zavoda, ali i ona mi izgledaju nekako razuđeno. Zamislite situaciju da imamo nekakvo (u početku makar plitko) more sa svim tim ostrvima i pretragama prema ključnim pojmovima. Raznovrsne prezentacije, filmići, interaktivne igrice, ali i priručnici raznorazni bi se tu ulivali i pretraga bi bila kraća i efikasnija. I što je bitnije, nastava bi bila bogatija. Nekako vidim da bi to more moralo da oformi Ministarstvo, ali nastavnici bi i plivali u njemu i punili ga. I tim ljudima bi se svakako priznavala jedna značajna referenca za zvanje ili stručno usavršavanje ili šta god.

- Ovo svakako podrazumeva i da se (napokon) oformi nekakva mreža nastavnika. Ali ne da je vode samoproklamovane i da se u nju uključuju oni koji su simpatični ili podobni, već da postoji kriterijum, poput zvanja, na primer. Nastavnik koji ima zvanje svakako ima i neku ambiciju da unapredi i sopstveni rad i metodičku praksu. Zar nije sasvim u redu da takav nastavnik dobije i konkretan zadatak? I da, što nije nevažno, na osnovu tog zadatka bude i plaćen nekim procentom. Zvanje, ipak, kao i rad na kraju krajeva, treba ceniti. To je i prilika da ljudi iz Ministarstva i oba zavoda malo i upoznaju dobre nastavnike.

- Uvek se pominje tim ministarstva i nastavnici, baš ovako odvojeno. I mi tu, izgleda, zaboravljamo neke značajne stvari. Osnovna je da su listom svi ti iz Ministarstva potekli iz nastave. Ovom separacijom poručuju da su se od nastave otuđili. Po ponašanju nekih od njih, rekao bih da su se otuđili i od ljudi, dotadašnjih svojih kolega. No, na stranu to, pošto sam obećao još na početku da neću da kritikujem, mislim da treba da počne da se razmišlja o mešovitim timovima, koji bi imali jedinstveni naziv, da ga tako nazovem. Bojim se da drugačije neće fercerati apsolutno nijedna ideja, ma koliko dobra bila.

- I moram da pomenem TV nastavu, u kojoj i sam učestvujem, te samim tim nisam skroz objektivan. Ona je sada takva kakva je i za ove uslove je zadovoljavajuća, ali će neko sa strane reći to bolje od mene. A i to sada i nije toliko važno. Ono što sam ja uočio je da su takvi sadržaji na televiziji očigledno potrebni. Bilo bi dobro da oni opstanu i posle pandemije, ali ne u ovom obliku. Trebalo bi da budu zabavniji, izazovniji, da stvarno promovišu nauku/jezik/kulturu/umetnost/sport… Obrazovanje, pre svega, pošto nam je obrazovanje u sunovratu i to vidimo svakodnevno. Ne moraju to da budu klasične emisije (možda baš i ne treba da budu), mogu i dalje da budu časovi, ali ne po programu kakav imamo u školama, već da budu interdisciplinarni i životni. Mogu da budu i tematski, pa i u skladu sa prigodnim datumima i tu ne mislim samo na verske praznike. Recimo, divna je ideja da glumci čitaju odlomke iz književnih dela, a verujem da bi ideja tako lepih bilo još. I mislim da bi u njima obavezno trebalo da učestvuju i nastavnici jer je ovo i način da se populariše profesija i da stekne ugled kakav joj pripada. Ovakvi časovi bi bili i izvor ideja za svakog od nas.

Eto, to su moje ideje i zaista nemam ništa protiv i da ih neko „ukrade“. Bilo bi sjajno da se ostvari makar jedna od njih. I to bi bio korak napred, rekao bih.

Dejan Bošković