Prema rečima pedagoga, Anđele Zlatković, u detinjstvu, samokontrola nije izgrađena pa dete nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje. Rad za dete predstavlja određenu neprijatnost jer, se ono vodi samo principom trenutnog zadovoljstva. Zadatak roditelja je da pomogne detetu da izgradi princip realnosti, što se postiže pravilnim usmeravanjem i postavljanjem jasnih pravila. Takođe, neophodno je dosledno poštovati tako postavljena pravila. Cilj je da dete shvati da postoje zadovoljstva koja su štetna (na primer, velika zastupljenost slatkiša u ishrani, provođenje više sati dnevno za računarom), kao i neprijatnosti koje su korisne (redovno pranje zuba, ruku, kulturno ponašanje za stolom, pristojnost, sređivanje sobe i, naravno, učenje). U tome veliku ulogu imaju i maniri samih roditelja jer dete uči ugledajući se na njih.

Da bi se radna navika formirala, moraju postojati:

- spoljašnji pritisak, pod kojim će dete popustiti,

- doslednost, da se svaka planirana aktivnost sprovede do kraja,

- planiranje vremena za izvršavanje obaveza, kao i vremena za igru,

- definisani ciljevi.

Radna navika se gubi ako se planirane aktivnosti izbegavaju ili ako se lako odustaje od gradiva koje nije interesantno ili deluje nesavladivo.

Dobro je razvijati radne navike kod dece u ranom uzrastu jer će im one obezbediti više slobodnog vremena, pa samim tim izostaje odugovlačenje, te se obaveze efikasnije obavljaju, a deci ostaje dovoljno vremena za igru. Uspešno razvijene radne navike će deci olakšati i postizanje uspeha u školi. Redovnim učenjem, deca će moći da izbegnu nagomilavanje gradiva i obezbediće sebi bolji uspeh.

Kada se navika usvoji, rad više ne izaziva neprijatnost i odbojnost, navode stručnjaci.

Izvor: mojpedijatar.co.rs