Nastavnici ne mogu očekivati da im lekcije i oblik časa bude isti kao kada su učenici fizički prisutni u učionici. Stoga je potrebno imati na umu nekoliko faktora koji će uticati na kvalitet nastave na daljinu.

Fokusirati se na aktivno učenje

Koncept aktivnog učenja je u onlajn učionicama izuzetno važan. Tradicionalna nastava se često oslanja na frontalni oblik rada. Koliko god metodički bili originalni i inovativni, direktno verbalno prenošenje informacije na relaciji nastavnik – učenik je jedan od nosećih stubova u radu u učionici.

Nažalost, onlajn nastava to u velikoj meri opstruira, čak i kada se radi prenos videa uživo. Aktivno učenje u takvim situacijama može biti spas. Lekciju treba pokušati razbiti na manje delove od kojih će svaki zahtevati zaseban oblik rada. Ako tako, na primer, jednu lekciju predstavimo kao spoj video lekcije, diskusije u obliku četovanja, linka na tekst koji će pružiti pojašnjenja i dodatne informacije, i vežbe u obliku aplikacije, mi smo, obuhvatili mnoštvo oblika rada, umesto da zapadnemo u monotoniju samo jednog.

Svesti informacije na suštinsku količinu

Govoreći o aktivnom učenju, neizostavno je spomenuti kako lekcije ne smeju imati praznog hoda. Autor savetuje: Bolje skratiti, nego smarati. Ukoliko se ista informacija može preneti sa manje reči i manje materijala, a da ne dođe do izostavljanja suštine lekcije, to treba i uraditi. 

Neophodno je, dakle, prilagoditi količinu informacija. To je jedan o ključnih faktora u prilagođavanju nastave uopšte. Ovo je možda i najveći izazov za nastavnike kada je reč o nastavi na daljinu, ali svakako se i najviše isplati kada se uspešno izvede.

Razbiti lekciju na delove

Kako bi se onlajn nastava mogla odviti u jednom ambijentu koji učenicima neće predstavljati preveliko mentalno opterećenje, nije loše podeliti lekcije na manje logičke celine. Nije velika mudrost uzeti lekciju iz udžbenika i učenicima napisati u virtualnim učionicama da je pročitaju na toj i toj stranici. Nastavnik treba da bude taj ili ta koji će učenicima pojednostaviti lekciju i razbiti je na svarive celine.

Po dosadašnjem iskustvu, autor predlaže da se učenicima informacije prenose u komadima koji ne bi trebali prevazići vremenski okvir od 10 minuta. Nebitno da li se radilo o tekstu, videu ili zvučnom zapisu, 10 minuta je gornja granica unutar koje učenici iole pokazuju dovoljno pažnje da bi ono što im prezentujemo imalo efekta da bude usvojeno. Nakon tih 10 minuta, trebalo bi pristupiti nekom drugom obliku rada. Ako, recimo, u prvih deset minuta učenicima prikažemo video o nastavnom sadržaju koji će se obrađivati, narednih deset minuta bi se moglo provesti u razgovoru o onome što su odgledali, te narednih 10 minuta da urade kratku vežbu putem aplikacije, te ponovo 10 minuta zaključak u obliku teksta koji trebaju da pročitaju.

Organizovati svoje vreme

Kada je reč o vremenu, bitno je spomenuti je i to da nastavnik sebi organizuje vreme za pripreme i održavanje lekcija. Jedan od mitova koji prevladava kada je reč o onlajn nastavi je taj da nastavnik mora biti dostupan 24 sata na dan i 7 dana u nedelji. Ovo ne samo da je nemoguće, nego ide protiv održivosti kvaliteta ovakvog oblika nastave.

Ukoliko nastavnici ne znaju da sami sebi organizuju vreme u radu od kuće, to će se itekako odraziti na organizaciju u onlajn lekcijama. Potrebno je imati plan. Rad od kuće je primamljiva zamka. Ona se brzo raskrinka kao takva uglavnom kada je prekasno; kada nastavnik padne u začarani krug nepreglednih priprema, materijala, foldera i datoteka, pa i u mogućnost sagorevanja usled nedovoljnog planiranja.

Nastavnici treba da sami sebi odrede radno vreme. Ovo zahteva veliku samokontrolu, ali je na duže staze jedini način da se sve obaveze izvrše i da ne budu neupotrebljivi nakon dve nedelje ovakvog rada. Organizujte sebi foldere i učionice tako da vam je pregledno. Materijale za svaku lekciju nemojte stavljati na desktop, nego ih odmah svrstavajte u foldere. Rad preko telefona je možda praktičan, ali bih preporučio da, ukoliko imate, koristite računar kako bi vaša organizacija bila na najvišem mogućem nivou.

Budite prisutni

Nakon što uspostavite svoj ritam i svoj raspored, budite prisutni! Ovo možda naizgled ide protiv onoga što je navedeno u prehodnim savetima, ali se, ustvari, oslanja na njega. Kada ste tu, morate biti tu. Učenicima treba stvoriti osjećaj da ste konzistentni u svom radu. Iako oni ne znaju kako izgleda vaš plan, oni će instinktivno početi očekivati kada ćete im se javiti sa lekcijom i zadatkom. A, kada se to dogodi, morate biti u potpunosti prisutni.

Odvojite taj sat ili dva ili koliko god ste odlučili da posvetite ovom periodu da budete dostupni i da aktivno s učenicima radite. Ovo je možda i jedan od najvažnijih faktora onajn nastave. Učenici moraju osetiti da ste mentalno prisutni i da su vam oni u tom trenutku glavna okupacija. Ukoliko ovo uspete, rezultati će biti vidljivi i u njihovoj angažiranosti na vašem predmetu.

Zadajte multimedijalni domaći zadatak

Niko ne voli domaće zadatke. Tačka. Ko kaže da voli, laže. Čoveku je apriori odbojna pomisao da radi nešto što mu neko drugi naredi. Naravno, svi je, ipak, radimo, ali očekujemo za uzvrat neku kompenzaciju (platu, ocenu itd.). 

U tradicionalnoj nastavi, domaći zadatak je često onaj koju će učenici u svojim sveskama na narednom času doneti na uvid, i to je to. Kako bismo, međutim, povećali motivaciju kod učenika, dobra je praksa zadavati domaći zadatak koji će od učenika zahtevati kreativni rad. Ova vrsta rada se najbolje ogleda u njihovom korišćenju različitih medijskih formi. Bila to prezentacija, video klip, digitalna ilustracija ili nešto sasvim drugo, prevođenje onoga što su učenici učili na času u jednu drugu formu ne samo da im pomaže u usvajanju nastavnog sadržaja, nego ih podučava i drugim veštinama i kompetencijama prilikom same izrade svog sadržaja.

S obzirom na to da se online nastava odvija… onlajn, bio bi itekako veliki propust ne iskoristiti multimedijalni oblik izrade domaćih zadataka kao polazište učeničke angažovanosti. Ono što je, možda, teško ostvarivo s tehničkog aspekta u učionici, u virtualnoj učionici je prirodno stanje stvari. Učenici mogu u obliku videa, zvučnog zapisa, prezentacije, aplikacije, ilustracije, videoigrice i drugih medija bez velike poteškoće prezentuju ono što su uradili. Bitno je samo da im mi skrenemo pažnju na tu mogućnost.

Izvor: obrazovniportal.ba/ Ernad Osmić