Dok čitam intervjue koje sam vodila sa roditeljima pri upisu njihove dece u prvi razred, pročitam odgovor koji me obraduje. Na pitanje: „Kakav uspeh očekujete od deteta?” jedan tata kaže: „Dobar! Svaka ocena je za dete!” Nažalost, većina roditelja od dece očekuje odličan uspeh ne uviđajući upravo to – da je svaka ocena za dete, i da ne može uvek dobijati petice.

Za mene kao roditelja deteta koje će za dve godine u prvi razred, a i iz vizure pedagoga najvažnije je kakve će karakterne osobine razviti moje dete, i svesna sam da će ono dobijati razne povratne informacije od učiteljice. Upravo to – ocenu kao povratnu informaciju! Ako dete pruži sve od sebe, sama ocena je manje važna.

Nisam ni ja blistala u svim periodima školovanja, imala sam svoje krize. Sećam se kad sam u Gimnaziji u prvom razredu imala puno jedinica. I sećam se reči moje majke: „Sve ćeš ti to ispraviti. Zato što ti to možeš!”. Kakve snažne reči podrške! One su me probudile! Detetu je nekad dovoljno i samo da jedna osoba veruje u nju. Zato je mnogo važnije kakvu ćemo ocenu dobiti mi, kao roditelji, nego ocene koje će dobiti dete!

Izvor: Detinjarije/Biljana Ćulafić, diplomirani pedagod