Irena Korićanac ističe je da roditelji mogu da pomognu deci kada polaze u školu, ali isto tako i da odmognu, pre svega u tome kako predstavljaju školu.

„Roditelji ne treba decu da kažnjavaju učenjem. Treba da predstave školu kao mesto gde će mnogo toga da nauče, da se druže, da steknu nova isustva – novi period života koji neće uvek biti lak, ali kroz koji će porodica proći zajedno”, objašnjava Korićanac.

Govoreći o tome da li dete pre polaska u školu treba da zna da čita i piše, psihološkinja navodi da se starije generacije nisu pripremale, ali da to zavisi pre svega od deteta da li je zainteresovano ili ne.

Važno je, navodi, da nastavnici ne stvore osećaj takmičenja između dece.

Ukazuje da od mnogih faktora zavisi kako će se dete snaći u školi i uklopiti u društvo.

„To zavisi od pripremljenosti i zrelosti deteta, od okruženja iz kojeg dete dolazi, od nastavnika i učitelja kako se uklope sa decom i kakvo okruženje stvaraju, od drugih roditelja”, navodi Korićanac, koja dodaje da se u većini slučajeva deca uspešno uklapaju u novo okruženje.

Ističe da u slučajevima kada se dete ne uklopi, roditelji treba da budu spremni da rade na tome sa školskim psiholozima, učiteljima, a ako je neophodno i da budu spremni da dete napusti razred.

„Ako treba promeniti razred, kada se dete ne uklapa, ni to nije toliko strašno, ne treba pustiti dete da se muči. Savet roditelja je da ne umanjuju dečje osećaje i da kažu – ma daj, to nije ništa, nego da postaknu decu i da razgovaraju sa njima konstantno”, podvači psihološkinja.

Ističe da svi – roditelji, školski psiholog, učitelji, druga deca, treba da opaze "crvene alarme" kada se dete ne uklapa, kao i da se radi kao tim da bi mu se pomoglo.

Izvor: RTS