Nismo učili pogrešno. Sve do 2011. godine, proleće je počinjalo 21. marta. A ove godine, barem za stanovnike na severnoj Zemljinoj polulopti, proleće je počelo 20. marta – zbog čega?

Kada tačno počinje proleće?

Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković kaže za BBC na srpskom jeziku da postoje meteorološki i astronomski način određivanja godišnjeg doba. „Meteorološkim načinom je godina podeljena na četiri dela, kako bi se vodile statistike i kako bi postojala ravnomerna raspodela po godišnjim dobima”, objašnjava Simonović. Tako je po meteorološkom kriterijumu proleće počelo 1. marta, a trajaće sve do 31. maja. Kako ističe Simonović, meterološki način određivanja se „ne zasniva na nekom jasnom prirodnom kriterijumu, već je to veštački određeno”.

Astronomski način određivanja godišnjeg doba

Precizniji način određivanja datuma početka mnogima omiljenog godišnjeg doba svakako je astronomski. „Astronomski gledano, dolazak godišnjih doba može da se posmatra i sa trajanjem obdanice, odnosno sa zbivanjima nad horizontom”, kaže Simović. Kada astronomi kažu da je „došlo proleće”, podrazumevaju da je Sunce prešlo sa južne na severnu poluloptu. „Tada Sunce izlazi na istočnoj, a zalazi na zapadnoj strani horizonta i obdanica i noć traju podjednako, zato se taj dan i zove dan prolećne ravnodnevnice”, kaže Simonović. Prolećna ravnodnevnica 2022. godine se desila 20. marta, što je ujedno i prvi dan proleća.

Promene u budućnosti

Branko Simonović kaže da duže vreme nećemo morati da brinemo o promeni datuma početka proleća. „Od 2048. godine ponovo će početi da se smenjuju datumi dolaska proleća: ponekad će padati 19. marta. Zatim će se od 2102. godine smenjivati 20. i 21. mart.” Simonović dodaje da će u budućnosti, posmatrano kroz gregorijanski kalendar, trenutak prolećne ravnodnevice padati između 19. i 21. marta.

Izvor: NATIONAL GEOGRAPHIC Srbija