Državna matura će zameniti prijemni ispit na većini visokoškolskih ustanova, tvrde najodgovorniji za uvođenje ove provere znanja na nacionalnom nivou. Univerzitet u Beogradu jednoglasno „podržava uvođenje državne mature u obrazovni sistem od školske 2023/24. godine” naročito zbog njene sertifikacione uloge, kao ispita za kraj srednje škole, ali bar tri-četiri godine „mora zadržati dosadašnji sistem prijemnih, odnosno kvalifikacionih ispita kao važnog elementa za rangiranje kandidata pri upisu na fakultete.” Da li su nadležni očekivali ovakav stav najstarijeg i najvećeg univerziteta u Srbiji, da li su sa njim saglasni i da li to znači da državna matura u punom obimu neće biti uvedena do 2028. godine? Ima li smisla uvoditi je ne uvažavajući sve tri njene najvažnije uloge (sertifikacija, selekcija i evaluacija)?

− Pripreme za uvođenje državne mature teku po planu. Za sada, ne postoje razlozi da matura u punom obimu ne bude uvedena 2023/24. godine, kako je planirano. Ne postoji mogućnost „polovičnog” uvođenja mature. Matura uvedena 2023/24. godine imaće tri funkcije: sertifikacionu (koja je zakonom propisana kao ispit kojim se završava srednje obrazovanje), evaluacionu (koja je kao eksterno vrednovanje postignuća učenika, ključna za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja) i kvalifikacionu ili selekcionu ulogu za upis na visoko obrazovanje. Tokom protekle dve godine, koliko traje proces usaglašavanja integracije državne mature u upisnu politiku visokoškolskih obrazovnih institucija, nijedan studijski program, fakultet ili univerzitet nije iskazao stav da se državna matura neće vrednovati prilikom upisa − tvrde za „Politiku” stručnjaci iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Objasnili su da uspeh na državnoj maturi predstavlja i uspeh postignut u srednjoškolskom obrazovanju koji se dodaje opštem, prosečnom uspehu maturanata iz četvorogodišnjeg školovanja. Zatim su ukazali da za veliki broj studijskih programa različitih univerziteta u Srbiji, državna matura ima potencijal da u potpunosti zameni dosadašnje prijemne ispite. Već u sledećoj rečenici, u pisanim odgovorima našem listu „veliki broj” istopio se u „pojedine” studijske programe.

− Kvalifikaciona funkcija mature za pojedine studijske programe može biti prihvaćena u „punom obimu”. Za neke studijske programe, na umetničkim fakultetima, na primer, svakako će, kao i do sada, biti organizovani ispiti za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti. Za pojedine studijske programe „delimičnom obimu” biće dodati testovi za proveru specifičnih znanja − pojašnjavaju nadležni.

Da državna matura ne može odmah po uvođenju u sistem biti i dovoljna za upis na fakultete nego „moraju” da organizuju prijemne ispite u „prelaznom periodu” koji bi trajao tri-četiri godine, jasan je stav UB. Za to „prelazno” vreme upoređivao bi se uspeh kandidata na državnoj maturi sa uspehom na kvalifikacionom ispitu, opštim uspehom iz srednje škole i uspehom na upisanom studijskom programu. Pod lupom bi bili i valjanost testova, tipova zadataka, način polaganja, softver za obradu podataka... Na osnovu sveobuhvatne analize fakulteti bi dobili pouzdanije parametre o kvalitetu stečenih znanja i efektima uvođenja samo državne mature.

− Fakulteti se nisu izjasnili da neće da vrednuju državnu maturu za upis brucoša, već su izneli predlog o uvođenju „prelaznog” perioda u kome bi neki studijski programi pored vrednovanja rezultata državne mature vrednovali i postignuća na dodatnim ispitima za proveru znanja, sposobnosti i veština. To ne predstavlja kršenje Zakona o visokom obrazovanju. Način vrednovanja mature od strane fakulteta nije oročen nikakvom vremenskom odrednicom, a mogućnost da visokokonkurentni studijski programi evaluiraju rezultate učenika postignute na državnoj maturi, njihov opšti uspeh u srednjoj školi, uspeh postignut na dodatnim ispitima za upis na fakultet i koreliraju sa uspehom koji učenici postižu na studijama samo može da osnaži brigu i podršku za unapređivanje kvaliteta državne mature, i posebno kvaliteta srednjeg obrazovanja u Republici Srbiji. Potrebno je vreme da se izgradi poverenje u državnu maturu i to je razumljivo − razjasnili su znalci iz prosvetnog vrha.

To potrebno vreme već se meri decenijama. Stručnjaci koji proces, od ideje do konačnog uvođenja i vrednovanja državne mature, pomno prate znaju da je još 2001. godine, kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, postojala namera da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osmoletki bude i prva koja će za završetak srednje škole polagati veliku maturu.

Predlozi upisa po novim pravilima utvrđeni za 40 odsto studijskih programa

Sve visokoškolske ustanove, po zakonu, do kraja avgusta ove godine treba da utvrde koji se ispiti sa državne mature vrednuju prilikom upisa na studije i da odrede kriterijume rangiranja i izbora kandidata. Da li je ova odredba izlišna ako rezultati državne mature neće biti dovoljni za upis studenata ni u junu 2024. godine?

− Do sredine aprila oko 40 odsto studijskih programa dostavilo je preliminarne predloge o kriterijumima upisa. Proces konsultacija i dogovora sa akademskom zajednicom i univerzitetima je u toku i iznedriće rešenja za sva otvorena pitanja − kažu u resornom ministarstvu.

Stav je Univerziteta u Beogradu da će svi fakulteti koji ga čine, u skladu sa svojim specifičnostima, utvrditi koji se predmeti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije, i da svaki fakultet, pojedinačno, može svoja mišljenja i sugestije poslati direktno nadležnom ministarstvu.

Izvor: Politika