Mladi bračni par uđe u najbolju trgovinu u gradu.

Muž i žena dugo su posmatrali šarene igračke poređane na policama, okačene o zidu, u neobičnom neredu na klupama. Bilo je tu lutaka koje se smeju i koje plaču, elektronskih igara, minijaturnih kuhinja koje spremaju pice i torte.

Nisu se mogli odlučiti. Priđe im mlada i otmena prodavačica.

“Vidite”, objašnjavala je žena, “mi imamo malenu devojčicu, ali oboje smo odsutni po celi dan, a često i uveče.”

“Reč je o devojčici koja se retko smeje”, nastavio je čovek.

“Hteli bismo da joj kupimo nešto što će je usrećiti”, ponovno će žena, “I onda kad nas nema… Nešto što će je uveseliti kad bude sama.”

“Žao mi je “, nasmeši se ljubazno prodavačica. “Mi ne prodajemo roditelje!”

Bruno Ferrero

Izvor: novizivot.net