Povećanje zarada za 12,5 odsto od ovog meseca u novčanicima najvećeg broja prosvetnih radnika, što znači nastavnika osnovnih i srednjih škola sa punim radnim angažovanjem, značiće dodatnih oko 8.300 dinara na dosadašnja mesečna primanja. Plate zaposlenima u obrazovanju isplaćuju se u dva dela, od kojih prvi na račun leže krajem prve sedmice u mesecu, a drugi desetak dana pre kraja meseca.

Školski radnici u januaru primaju decembarsku platu. Povišicu januarske zarade osetiće u februaru, ali ne u potpunosti. Naime, za dva neradna dana državnog praznika povodom nove godine u aktuelnom mesecu ne dobija se plata nego naknada zarade koja se po Zakonu o radu obračunava kao prosečna vrednost radnog sata za celu proteklu godinu, podseća za naš list Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Takođe, ukazuje i da će deo zaposlenih u prosveti prilikom obračunavanja januarske plate ostati bez prihoda za prekonormni rad, jer rad preko norme se isplaćuje po održanom času, a nastave nema u toku raspusta. Raspust je, po pravilu, za učenike, ne i za nastavnike, ali budući da su ocene zaključene, dobar deo aktuelnog zimskog predaha od školskih obaveza za učenike znači i odmor za zaposlene u školama, a za te neradne dane prosvetnim radnicima se obračunava osnovna zarada, kao da su radili. 

Otuda, koliko će zaposleni sledećeg meseca osetiti povećanje mesečnog dohotka zavisi i od toga koliko će ovog meseca imati radnih dana u školi. Prve u ovoj godini, po školskom kalendaru, počinju da rade vojvođanske srednje škole, već od ponedeljka, 9. januara, i do kraja meseca pred njima je 17 radnih dana. To je za pet više nego što će imati osnovci u severnoj pokrajini i srednjoškolci van Vojvodine, kojima nastava počinje 16. januara. Najmanje će ovog meseca raditi osmoletke u centralnoj Srbiji, u njima drugo polugodište startuje u ponedeljak, 23. januara, što znači da će ovog meseca imati ukupno sedam radnih dana.

– Osnovica u obrazovanju do sada je bila 3.833 dinara, a s povećanjem od 12,5 odsto od januarske plate u ovoj 2023. godini iznosiće 4.312 dinara, što je za 479 dinara više. Osnovna zarada nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme i punim radnim angažovanjem, a takvih je najviše u preduniverzitetskom sistemu, do sada je iznosila 66.393 dinara. Ona će buduće iznositi 74.692 dinar, to jest biće uvećana za 8.299 dinara. Nastavnik sa šestim stepenom stručne spreme je do sada primao osnovnu zaradu od 57.040 dinara. Nakon ovog uvećanja njegova plata će biti 64.170 dinara, to jest za 7.130 dinara veća – pojašnjava Kokot za „Politiku”.

Njegova računica pokazuje i da će ubuduće 80.600 dinara iznositi mesečna primanja nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme i punim radnim angažovanjem, koji su pritom i razredne starešine i imaju deset godina radnog staža u obrazovanju. Plata profesora s istim ovim obavezama, ali s duplo više, to jest 20 godina, radnog staža u prosveti iznosiće 83.650 dinara. 

Minimalna cena rada u ovoj godini iznosiće u proseku 40.020. dinara, što je povećanje od 14,3 odsto, ujedno i najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada, po oceni Siniše Malog, ministra finansija. Osnovica u obrazovanju prvi put je uvećana dvocifrenim procentom, to jest za 12,5 odsto. To Branko Ružić, ministar prosvete, smatra krupnim iskorakom imajući u vidu sprovedenu fiskalnu konsolidaciju, ukrajinsku i energetsku krizu, dok prosvetni sindikati negoduju, jer za njih ovo povećanje nije dovoljno i nije logično da prosečna plata u prosveti bude ispod republičkog proseka.

U razgovoru za naš list Dušan Kokot podseća da je duže od decenije, baš kao i sada, povećanje minimalca veće nego sektorsko uvećanje zarada u obrazovanju i pita „Ko tu koga stiže laganim kasom?” Zatim i odgovara da će tim tempom za deset godina nastavnici primati minimalac. Naročito ističe da se većim rastom minimalne cene rada nego osnovice za obračun plata u obrazovanju dodatno narušavaju odnosi zarada uređeni Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama. Kao primer navodi da se ako se minimalna cena rada za mesece sa najviše radnih dana uporedi s početnom platom fakultetski obrazovanog nastavnika dolazi do odnosa jedan prema 1,7 i zaključuje da to najbolje oslikava koliko smo daleko od zakonskog rešenja da je odnos između najniže i najviše plate u prosveti jedan prema tri. 

– Zarada u obrazovanju se računa jednostavno – osnovica puta koeficijent. Osnovica uvećana za 12,5 odsto iznosi 4.312 dinara. Država je, recimo, rad tetkice vrednovala koeficijentom 6,3. Drugim rečima, ugovorila joj je zaradu od 27.166 dinara u vreme kada je minimalac 40.020 dinara. Ilustracije radi, okvirno, na platnom listiću tetkice u februaru pisaće da je zarada 27.000 dinara, a korekcija do minimalca 13.000 dinara koje dotira resorno ministarstvo. Svi zaposleni, od fizičkih do administrativnih radnika, s koeficijentom manjim od 9,8 zarađuju manje od minimalca. To je ključno. Matematikom nezakonite korekcije do minimalnih primanja događa se da profesor koji ima tri puta veći koeficijent od fizičkog radnika, u novčaniku svakog meseca ima jednu i po platu fizičkog radnika. Cena rada morala bi da bude takva da pomnožena sa koeficijentom daje bar minimalac. Ali kod nas i dalje nije tako. Profesor s koeficijentom 17,23 trebalo bi da prima platu u visini tri prosečna minimalca, to jest 120.000 dinara, a u stvari mesečno će u proseku u 2023. godini zarađivati 70.000 dinara – razjasnio je Kokot.

Izvor: politika.rs