Do ovog zaključka došlo je i Društvo direktora škola Srbije na nedavnom stručnom skupu, koji je okupio 142 direktora vrtića, osnovnih i srednjih škola iz cele zemlje.

Nestručno zastupljena nastava je samo jedan u nizu problema koje su uočili rukovodioci obrazovnih ustanova, članovi pomenutog udruženja.

Nakon analize aktuelnih pravilnika o finansiranju i drugih propisa, uključujući i teškoće sa kojima se susreću u svakodnevnom radu, Upravni odbor Društva direktora škola usvojio je set predloga koji će biti predočeni Ministarstvu prosvete.

Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, kaže za Danas da ovim sastankom direktori žele da otvore dijalog sa nadležnima, napominjući da su za sve uočene probleme u svakodnevnom radu predložili i rešenja.

Angažovati penzionisane nastavnike

Ružičić napominje da su direktori obavezni da obezbede stručnu nastavu i da u nedostatku pojedinih kadrova moraju brzo reaguju i obezbede zamenu.

On potvrđuje da i sada mogu da se angažuju penzionisani profesori, ali je procedura za to komplikovana, pa mnogi direktori strahuju da ne naprave prekršaj. Zato Društvo direktora škola predlaže da se ova mogućnost uredi preciznim zakonskim rešenjem.

Druga mogućnost je da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora sa matičnog fakulteta.

– Studenti nastavničkih fakulteta imaju i sada obavezu da dolaze u školu ali se to svodi na jedan ili dva dana. Ovo što predlažemo bi mogao biti dobar način uvođenja u posao budućih nastavnika jer bi oni taj način stekli uslove za polaganje stručnog ispita, to jest ispita za licencu. Ako bi ovo bilo praćeno i merama države koje bi motivisale upis na nastavničke fakultete, problem bi mogao biti dugoročno rešen – smatra Ružičić.

On kaže da Društvo direktora Srbije nema podatke koliko stručnog kadra nedostaje u školama, ali da je ovaj problem podjednako muči i gimnazije, i srednje stručne škole, ali i osnovne.

– Imate primer da ekonomska škola u Beogradu ne može da nađe profesora ekonomske grupe predmeta, slično je i sa angažovanjem inženjera elektrotehnike ili mašinstva. Ko će da predaje programiranje za 80.000 dinara? Pogledajte koliko se studenata prošle godine upisalo na srpski jezik i druge nastavničke fakultete. Čekaju nas još gori dani ako ovaj problem ne počne da se rešava – napominje Ružičić.

Kako do zaključene dvojke?

Rukovodioci obrazovnih ustanova ukazuju i na problem u ocenjivanju, tačnije pri utvrđivanju ocene dovoljan (2), ukoliko učenik ima aritmetičku sredinu od 1,50.

Pravilnikom o ocenjivanju u srednjem obrazovanju je, podsetimo, predviđeno da se đaku može zaključiti dvojka ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

„Učeniku je dovoljno da kod jedne provere znanja bilo kojom tehnikom dobije ocenu, na primer tri ili četiri, i uz sve nedovoljne ocene on će imati uslov za zaključnu ocenu dovoljan (2). Ovo neke učenike podstiče na kampanjski rad i oni ne uče kontinuirano, što nije dobra vaspitna i pedagoška praksa. Takođe, veliki je raspon ocena koje se u elektronskom dnevniku pokazuju na dve decimale, a svode se na istu ocenu. Tako, na primer 1,66 i 2,33 ili 2,66 i 3,33 ili 3,66 i 4,33 su ista ocena, 2, 3, odnosno 4“, navodi se u izveštaju koji je usvojio Upravni odbor Društva direktora škola.

Da bi se ovaj problem rešio i da bi svaki odgovor učenika imao podjednak pedagoški značaj, Društvo direktora škola predlaže da se u Pravilniku o ocenjivanju predvidi da uslov za zaključivanje dvojke bude aritmetička sredina 1,75.

„Uz to, možda treba razmišljati i o tome da se zaključne ocene izvode sa dve decimale, a ne da se zaključuju na cele ocene od 2 do 5. Ovo bi sigurno doprinelo objektivnijem uspehu učenika i na pravi način bi se vrednovao rad učenika i njihovo ispunjenje ciljeva nastavnih programa“, navodi se u predlogu u koji je Danas imao uvid.

Nakaradna reforma

Gimnazijski profesori do sada su više puta ukazivali na teškoče u realizaciji projektne nastave kroz pakete izbornih predmeta, koji su uvedeni u poslednjoj reformi gimnazijskog obrazovanja.

Direktori ukazuju da samo u retkim gimnazijama koje rade u jednoj smeni ova nastava nekako funkcioniše, dok u gimnazijama koje rade u dve smene, bez obzira na broj odeljenja, projektna nastava ne ispunjava svoju svrhu.

Podsećaju da je ideja sa uvođenjem izbornih paketa bila da učenici stiču znanja na nov način, ali se usled prostornih i vremenskih ograničenja to ne ostvaruje.

„Ova nastava se u mnogim školama realizuje delom ili u celini onlajn, što je kontradiktorno svrsi ove nastave. Naime, škole su prinuđene da ovako rade jer nemaju prostorne mogućnosti i samim tim efekti ovakve nastave su umanjeni. Poseban problem je opterećenje učenika, rasporeda časova, postojećeg školskog prostora i smanjenje fonda časova za učenike iz pojedinačnih predmeta (likovno, muzičko, strani jezik, fizika, hemija, filozofija…). Broj časova ovih predmeta je smanjen za četvrtinu, a nastavni program je ostao isti“, ukazuju direktori.

Navode i konkretno kako to izgleda u praksi:

„Kod fonda od dva časa sedmično, to jest 74 časa godišnje, svaki učenik ima 18,5 časova manje, to jest umesto 74 on ima 55,5 časova godišnje da savlada isti program koji su učenici gimnazije do pre četiri godine savladavali sa 74 časa. Sa ovakvim „reformama” možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi“, ukazuju direktori koji rukovode gimnazijama.

Napominju da učenici u proseku imaju 6,6 časova dnevno i da je u takvim uslovima nemoguće organizovati čas odeljenjskog starešine (ČOS), dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije i pripreme za državnu maturu, čime škole ne mogu ni teorijski da realizuju sve što je predviđeno godišnjim planom rada.

Direktori ukazuju da zbog velikog opterećenja đaci sve više uče samo za ocenu, a ne za znanje. Posledica toga je visok uspeh, ali koji nije praćen pravim znanjem.

„Generalno, treba postaviti pitanje da li veća opterećenost učenika doprinosi njihovom većem i boljem znanju. Najbolji obrazovni sistemi na PISA testiranju, poput finskog, imaju princip „manje je više” i mi opravdano strahujemo da je naš princip „više je manje” i da će to dovesti do demotivacije učenika i nastavnika i uništiti dve najbolje karike našeg prosvetnog sistema“, navodi se u zaključcima sa stručnog skupa koji je bio posvećen problemima u gimnazijskom obrazovanju.

Smanjiti broj predmeta i fond časova

Društvo direktora škola Srbije je predložilo da se postupno najpre smanji broj izbornih programa sa dva na jedan i da se fond časova u trećem i četvrtom razredu takođe smanji sa dva na jedan.

„Paralelno s tim, treba uraditi izmene postojećih nastavnih programa fizike, hemije, biologije, geografije, filozofije, sociologije, tako da učenici u okviru ovih predmeta imaju blok od, na primer 10 časova, koji će obraditi na način kako to predviđa projektna nastava i ocena iz tog bloka bi bila jedna od ocena iz tog predmeta. Ovakav način realizacije projektne nastave bi bio prava mala reforma i na pravi način bi ispunio svoju svrhu, bez ovih negativnih posledica koje su stvorene ovakvom ishitrenom i nakaradnom „reformom”, koja menja stvari tako što ih razara, a ne da ih fino popravlja i doprinosi istinskom kvalitetu gimnazijskog obrazovanja“, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: danas.rs