Kooperativno učenje smatra se najstarijim vidom učenja u grupama u okviru kojeg učenici i nastavnik, kao i učenici međusobno, sarađuju tokom procesa učenja. Još su stari Jevreji grupisali dečake pri izučavanju svete knjige Talmud. Grčki filozof Sokrat praktikovao je da sa svojim učenicima u grupnim razgovorima diskutuje o određenim problemu, dok je rimski filozof Seneka kooperativno učenje zastupao rečenicom „Ko poučava, tada i uči“ („Qui docet discet”).

U srednjem veku, pod snažim uticajem crkve, ideja kooperativnosti je, kao i mnoge druge pedagoške ideje i metode iz antičkog doba, bila zanemarena ili smatrana neprihvatljivom. Od vremena humanizma i renesanse, obnovljena su interesovanja za duhovna dostignuća antičkog sveta uključujući i ona u oblasti pedagogije. 

Savremena istorija razvoj kooperativnog učenja prati od završetka Drugog svetskog rata. Teorijske osnove ove vrste grupnog rada, zasnovane na međusobnom poučavanju između članova grupe, postavili su Dojč, Djuji i Levin, dok su Džonson i Džonson četiri decenije proveli izučavajući efekte kooperativog učenja na svim nivoima obrazovnog procesa. 

Tehniku slagalice je sedamdesetih godina prošlog veka  u škole uveo Eliot Aronson, profesor socijalne psihologije, angažovan od strane vlade američe države Teksas, sa ciljem pronalaska rešenja za smanjenje neprijateljstva koje vladalo između etničkh grupa u učionicama.

Organizacija časa po sistemu tehnike slagalice vrlo je jednostavna i može se realizovati u deset  koraka.

PRVI KORAK: Podelite odeljenje u grupe od 4 do 6 članova.

Grupe se formiraju na osnovu teme koju nastavnik bira i podtema tj. zadataka koje pravi na osnovu teme. Formirane grupe su heterogene po polu, etničkoj pripadnosti i postignućima iz datog predmeta. Ovako formirane grupe se zovu bazične grupe. Istraživanja su pokazala da će učenik sa najslabijim postignućima najbrže učiti i napredovati, dok će polna i etnička različitost doprineti interakciji.

DRUGI KORAK: Odredite lidera za svaku bazičnu grupu.

Lider ili vođa grupe je najodgovorniji ili najzreliji član bazične grupe. Njegova uloga je važna na kraju procesa učenja.

TREĆI KORAK: Podelite temu na 4 do 6 segmenata.  

Podelite temu na 4 do 6 segmenata, u zavisnosti od broja članova u bazičnoj grupi, i napravite zadatak ili osmislite zaduženje za svakog člana grupe. 

ČETVRTI KORAK: Podelite učenicima njihove zadatke ili zaduženja.

Kada ste osmislili zadatke i zaduženja, podelite ih učenicima prema njihovim postignućima ili ukoliko već duže vremena radite po tehnici slagalice dopustite učenicima da odaberu svoj zadatak na osnovu interesovanja i postignuća.

PETI KORAK: Dajte učenicima vreme da pročitaju i analiziraju svoje zadatke ili zaduženja.

Odvojite dovoljno vremena od časa da učenici urade ovaj korak. Važno je da svaki od učenika shvati svoj zadatak i zaduženje.

ŠESTI KORAK: Formirajte ekspertske grupe.

Ekspertske grupe čine učenici koji realizuju isti zadatak, to su učenici koji izlaze iz različitih bazičnih grupa i formiraju novu grupu. Nakon toga dajte učenicima dovoljno vremena da unutar ekspertske grupe reše svoj zadatak. U ekspertskoj grupi učenici pri realizaciji zadatka međusobno sarađuju, komuniciraju, objašnjavaju jedni drugima, prenose informacije i diskutuju, ali i smišljaju plan kako će svoj deo zadatka preneti ostalim članovima bazne grupe pri povratku u istu.

SEDMI KORAK: Vratite učenike u bazične grupe.

OSMI KORAK: Pitajte svakog učenika bazične grupe da prezentuje svoj deo zadatka.

Tokom prezentovanja ohrabrite ostale učenike bazične grupe da postavljaju pitanja. Na ovaj način svaki član bazične grupe prvo poučava jer prezentuje svoj zadatak, a zatim je i poučavan jer od drugog člana uči o njegovom zadatku. Pri povratku pojedinci moraju da sarađuju da bi zajednički došli do rešenja unapred zadatkog problema.

DEVETI KORAK: Budite uz grupu da biste mogli da vršite opservaciju procesa.

Ukoliko neka bazična grupa ima problem sa ponašanjem učenika, nastavnik treba da interveniše. Učenici unutar grupe ne bi trebalo da dominiraju već da budu jednako zastupljeni u radu grupe. Ohrabrite učenike sa slabijim postignućima, pomozite im da razviju samopouzdanje. Takođe, šapatom možete sugerisati lideru grupe da uradi isto ili opomene učenika koji remeti rad grupe. Na ovaj način obučavate lidera da interveniše u skladu sa situacijom.

DESETI KORAK: Izvršite proveru stečenog znanja.

Prvi put kada primenjujete tehniku slagalice dajte učenicima kviz, a vremenom uvedite različite metode za proveru ostvarenosti ishoda i nivoa stečenog znanja. Na ovaj način će učenici shvatiti da se nisu igrali, već zaista učili i shvatiće važnost rada i doprinosa svakog od članova grupe njihovom individualnom postignuću, kao i postignuću grupe.

Kroz rad u slagalici učenje postaje programirano i smišljeno za svakog pojedinca u procesu učenja. Učenici su primorani da ulažu napor u realizaciji socijalnih odnosa i ponašanja tokom učenja, dok u potrazi za mogućim rešenjima, razmenjuju informacije i proširuju svoje razumevanje predmeta.

Dva su ključna elementa za uspešno funkcionsanje tehnike slagalice – prvi je grupni cilj, a drugi individualna odgovornost učenika.  Grupni cilj mogu biti dodatni bodovi za ocenu, ili bilo šta što će u tom trenutku biti pokretač motivacije učenika. Individualna odgovornost povećava uspešnost grupe, a veoma je važno da učenici vremenom shvate značaj svog doprinosa radu grupe.

Brojna istraživanja, sprovedena u svim delovima sveta u proteklih pet decenija potvrđuju pozitivne efekte prirealizaciji tehnike slagalice u okviru nastavnog procesa. Nesumljivo najbitniji benefit je nestanak takmičarskih odnosa između učenika u učionici, razvoj socijalnih odnosa, kao i porast motivacije i postignuća kod učenika.

Branislava Blajvaz

profesor fizike

Fotografije preuzete: 

https://higheredpraxis.substack.com/p/tip-using-a-jigsaw-activity

https://learningcurrents.weebly.com/the-jigsaw-method.html