Ovog proleća mediji su izveštavali o osmogodišnjem dečaku Arseniju koji sa roditeljima posećuje književne večeri, tokom kojih su fotoreporteri zabeležili trenutke njegovih „razgovora” sa pesnicima Ljubivojem Ršumovićem i Matijom Bećkovićem. Tokom leta taj isti dečak nastavio je sa svojim omiljenim aktivnostima, iz kojih se vidi naučnoistraživačko interesovanje – prepoznato na foto-konkursu Kreativno leto uz BIGZ. Arsenije Anđelković jeučenik II razreda OŠ „Ljuba Nenadović” u Beogradu.

Upoznajmo nagrađenog dečaka! 

Najraniji period svoga detinjstva Arsenije je velikim delom provodio u vojvođanskom selu kod babe i dede. Kao četvorogodišnjaku, omiljena igra mu je bila hranjenje mrava, posmatranje bubica i drugih insekata, pravljenje „močvara” u dvorištu... Potom su igračke postale lupa, mikroskop, digitron, dužni metar, drveni kramp, globus... I omiljeni, do danas, neizostavni – dvogled. Igračke su pravili i deda, i pradeda, a za modernije je i danas zadužena tetka. Odlasci u biblioteku, sa šest godina, uglavnom su bili praćeni zaduživanjem knjiga o dinosaurusima i morskom svetu, što je rezultiralo bogatim poznavanjem retkih i neobičnih životinjskih vrsta. Obožavao je da pita odrasle da li znaju šta je megalodon, helikoprion, vodeni medved, kukubara itd.

Nakon što je upoznao pesnika iz čitanke, poželeo je da napiše i sam pesmu, te ne čudi što su prvi stihovi bili posvećeni pčeli i svom ljubimcu: pauku u tegli (koji je poneo ime: „Svemirko”). Bio je vezan za svog papagaja Plavka, sa kojim je putovao na selo, i nakon čijeg uginuća (još uvek) želi „pravog” ljubimca, umesto ribica u akvarijumu pored kojih je rastao, ali koje mu nikada nisu bile inspirativne za proučavanje – za razliku od svega dva dana posebno čuvanog raka, kojeg je zvao: „Sekirko”. Još uvek brine o svojoj prvoj dobijenoj biljci: kaktusu kojeg je zapazio u obližnjoj cvećari. Podrazumevano, u seosko dvorište, kod dede i babe u brdima, dovođene su usputno pronalažene šumske životinje: kornjače, ježići... Nakon polaska u školu, pojačalo se interesovanje za đačke časopise i obilaske edukativnih mesta u svome gradu – pozorišta, muzeja, biblioteka, ali i proučavanjem prirodnih pojava gde god se nalazi. Porodični razgovori, tokom dužih vožnji u automobilu, počeli su da budu ispunjavani pričama o poznatim umetnicima, naučnicima, istorijskim događajima, stihovima...

Ovog leta, njegove aktivnosti bile su u saglasju sa konceptom Kreativnog leta uz BIGZ. Dane raspusta provodio je u istraživanju sveta oko nas (na selu, u gradu, na moru), kroz naučne oglede, ali i posete muzejima, gledanje pozorišnih predstava... Tragom radoznalosti o srednjovekovnom nasleđu, posetio je Istorijski muzej Srbije, gde se upoznao sa dinastijama Karađorđević i Obrenović. Posetio je Muzej nauke i tehnike, gde je dobio inspiraciju za nove oglede i eksperimente. Imao je priliku da vidi kako se naučnoistraživačkim dronom otkrivaju oboljenja šume. Iz svoje kućice na drvetu, u selu, kao i svakog leta – rado je montirao teleskop i posmatrao sazvežđe, a na moru – istraživao morske dubine. Po povratku u Beograd, u svom gradskom naučnom kutku, izveo je eksperiment „banana na dijeti”, u cilju istraživanja plodovog omotača. Između naučnoistraživačkih aktivnosti, bilo je prostora za biciklističko upoznavanje sa zaštićenim prirodnim dobrima u okruženju, hranjenje ptica u centru grada, šetnje po šumi uz vođenje dnevnika kretanja i aktivnosti, prikupljanje biljaka za herbarijum... I prenošenje znanja mlađoj sestri. 

Nesumnjivo je da je odrastanje uz roditelje naučne radnike podstaklo njegova interesovanja: za zaštitu životne sredine i produbljivanje znanja u raznim bibliotečkim izvorima. Otuda su i na naš konkurs pristigle fotografije koje svedoče o upoznavanju nacionalne istorije i kulturne baštine, posetama zaštićenih prirodnih dobara i rezultatima iz kućne biblioteke-laboratorije.

Danas, sa osam godina, Arsenije je nagrađen za svoje male naučne projekte, ali je pre svega  radoznao dečak, odgovoran prema školskim obavezama i košarkaškim treninzima, koji u slobodno vreme voli da mašta i, još uvek, traži – priču za laku noć.

 ***

Prilikom slanja fotografija na konkurs, prvi put je čuo za – „žiri” (i razumeo naziv kao: množinu od žir). Sutradan je pitao mamu: „Kad će oni... oraščići da odluče?”  

Izvor: BIGZ školstvo