„Brojni su faktori koji utiču na nerađanje, ali se u suštini priča može svesti na konstataciju da neke osobe nemaju decu zato što ih ne žele, a druge zato što ne mogu da ih imaju. Sva socijalno-psihološka istraživanja sprovedena u našoj zemlji govore da naši sugrađani visoko vrednuju brak i porodicu, ali je, nažalost, veliki broj onih koji su želeli decu, ali nikada nisu postali roditelji – iz bioloških ili drugih razloga”, kaže za „Politiku” dr Goran Penev, demograf, povodom rezultata prošlogodišnjeg popisa stanovništva po kojima gotovo trećina naših građana nema nijedno dete. Takođe, svaka osma žena i svaki peti muškarac, starosti od 50 do 59 godina, nisu se ostvarili u ulozi roditelja. Demografe posebno zabrinjava podatak da čak trećina žena i polovina muškaraca u starosnoj grupi od 30 do 39 godina nema decu. Odlaganje roditeljstva za kasnije godine života, ocenjuju demografi, jedan je od glavih razloga zbog kojih trećina građana Srbije nema naslednike.

„Mi znamo da su dvadesete godine idealne za rađanje deteta, ali takođe znamo da u našoj zemlji žene u proseku odlaze u porodilište u 29 godini i da svake godine raste prosečna starost prvorotki. Brak i roditeljstvo se odlažu jer se u Srbiji sve prolongira – detinjstvo, adolescencija, školovanje i osamostaljivanje, a životni standard mladih je takav da veliki broj njih i dalje živi s roditeljima”, ističe Penev.

On skreće pažnju na činjenicu da je u periodu između dva popisa stanovništva smanjen broj osoba koje su u braku, a kako ocenjuje, rađanje dece se u patrijarhalnoj kulturi Srbije ipak vezuje za brak – iako svaka četvrta žena u našoj zemlji na porođaj odlazi neudata, veliki broj brakova sklopi se nakon rođenja deteta. Penev ističe da Srbija nije ni u evropskom vrhu, a ni na dnu kada je u pitanju broj osoba koje se nisu ostvarile kao roditelji – slična natalitetna statistika važi za većinu zemalja starog kontinenta. Rezultati analize koje je naš sagovornik s koleginicom Biljanom Stanković objavio u „Demografskom pregledu” govore da čak 23 odsto pedesetogodišnjih žena u Nemačkoj nema decu, a skoro petina pedesetogodišnjakinja u Grčkoj i Švajcarskoj i 16 odsto žena ove starosni dobi u Španiji takođe nema potomstvo.

U želji da otkriju šta bi mlade motivisalo da postanu roditelji, stručnjaci Instituta za sociološka istraživanja sproveli su istraživanje koje je pokazalo da su to stalni posao, pristojni prihodi, kvalitetna partnerska veza i rešeno stambeno pitanje. Ilustrativni dokaz teze koliko su njihove želje udaljene od realnosti jesu i podaci izvedeni iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu, koji sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije i koji svedoči da skoro 60 odsto njih živi s roditeljima, petina stanuje u iznajmljenom stanu, a svega 18 procenata mladih živi u sopstvenom stanu ili s partnerom. Iako se broj nezaposlenih mladih značajno smanjio u odnosu na prethodnu godinu, podaci iz ove studije govore da 44 odsto njih ne zarađuje, a od onih koji imaju posao samo 38 odsto ima ugovor o radu. Osim toga, svega devet odsto mladih postanu roditelji pre 30 godine, a odlaganje rađanja za četvrtu i petu deceniju smanjuje šansu da se dođe do potomstva.

I Marijana Arizanović iz udruženja „Šansa za roditeljstvo” ističe da je najveći broj osoba koji je učestvovao u istraživanju ovog udruženja pod nazivom „Da li pričamo o neplodnosti” priznao da je tek nakon 35. godine počeo da razmišlja o deci i proširenju porodice. Ako se ima na umu da je najveći broj anketiranih osoba imao između 30 i 50 godina, to navodi na zaključak da se samo u retkim slučajevima deca planiraju pre 30 godine.

Izvor: politika.rs