Evo zašto su loši rezultati na PISA testiranju

Profesorka Filozofskog fakulteta Dragica Pavlović Babić i Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj" izdvojile su jurnjavu za ocenama kao jedan od najvećih problema našeg školstva.

Loše rezultate na PISA testiranju koje već više godina zaredom naši učenici pokazuju vide kao posledicu krutog programa, preopterećenosti gradivom i nemogućnošću da deca stečena znanja primene u svakodnevnom životu. 

Profesorka Dragica Pavlović Babić kaže da se zbog loših rezultata na PISA testiranju pre svega treba obratiti onima koji se bave obrazovnim sistemom i procesom. 

- Rezultati koje dobijamo pokazuju da je stanje u našem školstvu nezadovoljavajuće i ispod međunarodnog proseka. Učenici su se potrudili i pokazali najbolje što mogu, ali je poruka adresirana na one koji se bave obrazovnim sistemom i obrazovnim procesom i koji su u prilici da postave odluke i da instaliraju drugačija rešenja u sam sistem - kaže Dragica Pavlović Babić.

Dragana Soćanin ističe da je školski sistem kod nas rigidan i da ne dozvoljava i ne pruža fleksibilnost nastavnicima da izađu iz rigidnih okvira.

Zadaci PISA testa ne poklapaju se sa našim testovima znanja

Zadaci koji se zahtevaju PISA testiranjem potpuno su suprotni od onoga kako se testira znanje đaka u našim školama.

- Ono što škola radi i ono što se u PISI traži je potpuno suprotno, a ne bi trebalo tako da bude. To su znanja koja su funkcionalna, primenjena, nisu enciklopedijska i činjenična. Traži se da imaju sposobnost da povežu, da analiziraju, da izvuku neki zaključak... Nešto više od toga da samo zapamte i reprodukuju i da ta znanja budu primenjena znanja. Nešto što oni mogu da primene u daljem školovanju i životu - kaže profesorka Pavlović Babić.

Kod dece se ne razvija kritičko mišljenje

Dragana Soćanin navodi da je jedan od glavnih problema nemogućnost nastavnika da kod dece razvijaju kritičko mišljenje i radoznalost.

- Naš sistem ne dozvoljava da dođeš u školu bez domaćeg zadatka. To vam je minus, tri minusa su jedinica. Sistem nema vremena da se bavi svom onom decom koja nisu znala da urade taj domaći zadatak. Deca se od samog početka ne motivišu na radoznalost. Mi imamo generacije i generacije odraslih koja prikuplja informacije preko društvenih mreža, bez preispitivanja da i je to tačno ili ne. To ima dalekosežne posledice - kaže Dragana Soćanin. 

Ističu da su deca motivisana pre svega ocenama.

- Neverovatne borbe se vode na kraju školske godine zbog ocena. Ocene vam na kraju definišu budućnost, ali ne govore o znanju, o funkcionalnom znanju - kaže Dragana Soćanin.

Dragica Pavlović Babić ističe da su deca opterećena nedostatkom smisla i navodi da ako učite zbog toga da biste se borili za ocenu to je slabašan motiv. 

- Nema prostora da se bavite jednim književnim delom mesec dana. Učenici će naučiti iz kritike ono što profesori traže od njih, ali nemaju vremena da sami promisle o tom književnom delu - kaže Pavlović Babić.

Mi ne znamo šta su zanimanja budućnosti

Dragana Soćanin kaže da mi ni ne znamo šta su zanimanja budućnosti, da se ona stalno menjaju i da mi i nemamo odgovarajući sistem koji decu priprema za poslove budućnosti.

- Usporiti, preopterećeni su, ni nastavnici nemaju prostora. Dozvoliti vreme da se znanje integriše u decu. Treba razgovor uvesti u učionice, a ne: "danas predajemo to i to, naučite i imamo kontrolni za tri dana" - kaže Soćanin. 

Kao glavne probleme našeg školstva izdvojila je preopterećenost, jurnjavu za ocenama i gradivom.

Investiranje u obrazovanje veliki problem

Kada se pogleda investiranje u školstvo u Srbiji i uporedi sa investiranjem koje se podstiče u Evropi i ostatku sveta, kod nas je to na veoma niskom nivou.

- Posledično, vi imate stalno nezadovoljstvo u nastavničkoj struci, stalno se osećaju nezadovoljno i nepriznato i nedovoljno cenjeno. Imate nastavu koja je iscepkana na predmete, pa oni koji su iscepkani na razrede. Promena mora da se radi lepkom, a ne makazama. Ne da seckamo i usitnjavamo, već da lepimo i povezujemo - kaže Pavlović Babić u "Jutro na Blic".

 

Izvor i foto: blic.rs