AL’ TIRJANSTVU STATI NOGOM ZA VRAT,

TO JE LjUDSKA DUŽNOST NAJSVETIJA

 

Da li smo slobodni? Da li ste vi slobodni? Verovatno ćete reći: „Jesam“. Ali, zapitajte se, na dubljem nivou. Zapitajte se je li uopšte i jedan čovek, i jedno ljudsko biće, slobodno?

 

Krenimo od početka.

 

Svako jutro se budite. Doručkujete. Odete u školu, na posao, ili jednostavno ostanete kod kuće. Ručate. Završavate obaveze. Večerate. Spavate… A zatim opet. Opet, opet, opet i opet. Svaki dan. Svaki dan sa malim izmenama ili problemima koje lako rešite, nastavljate svoju rutinu. Nastavljate svojim ravnim, utabanim putem. Vi, vi ste rob… rob navike… A ko vas je robom učinio? Vi, opet ste vi sebe zarobili.

 

I dok svi pričaju o tiraniji drugih ljudi koji vladaju nad nama, ja sam vam dala primer vaše tiranije nad vama samima.

 

U svetu postoji toliko nepravde, užasa i nehumanosti i svi pokušavaju da nađu krivca. Koga možemo okriviti za svu nesreću? I da, naći ćete tog čoveka, jer često u pitanju jesu hirovi jedne osobe. A ko vas sprečava? Kazna? Vaš život je lep pa ćete od tuđih patnji okrenuti glavu?

 

Daću vam primer.

 

Vi ste ptica. Ptica sa krilima od najfinijeg perja, zarobljena u kavezu. Taj kavez je često kod nekih ljudi optočen zlatom i dijamantima. Kavez napravljen da mu se divite. Ljudi, jer opet mi smo samo ljudi, po prirodi takvi, takmiče  se čiji je kavez lepši. Nadograđuju ih. Stvaljaju bisere na vratanca, kite ga cvećem, ne shvataju… Ne shvatate: to je kavez. To je vaš zatvor ma koliko lep bio. A ptici je u prirodi da leti. Ona mora da leti, u suprotnom, krila će joj zakržljati, zaboraviće kako. I tog trenutka kada zaboravite osećaj vetra među perjem, izgubili ste je. Zauvek ste izgubili vašu slobodu.

 

Bez slobode vi ste slomljeno biće i lako je upravljati vama. Nekada ne znate da ste slomljeni, često nikada i ne otkrijete. Takvim ljudima je lako vladati. Lako je zagospodariti i nametnuti im nova pravila, nove okvire, kalupe i kaveze.

 

Zato setite se kako je biti slobodan pre nego što bude kasno. Iza kakvih god vrata vas zaključali, znajte da vi imate ključ. Ključ je u vama. 

 

Sloboda je u nama.

 

Vi ste ptica. Poletite!

 

LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA

 

 

Gvozdena vrata čekaju,

Mirno stoje,

Lepa reč kao ključ u ruci

Srce otvara, sreću donosi

Kao sunčev sjaj u noći

Koja blista.

 

Lepa reč kao ptica slobodno leti,

Kroz vrata prolazi,

Priče nove donosi,

Radost budi, srca spaja,

Kao dete što se smeje i veseli.

U svetu reči, čuda se dešavaju,

Gvozdena vrata otvara

Kao ključ u ruci deteta

Što mašta i snove ostvaruje

U noći koja čeka.

 

Prigrlimo lepe reči,

Toplinu i sjaj koje nose

I prave prolaz kroz sva vrata,

Dete je ključ,

Čarolija nas nosi u svet snova.

 

 

 

Izvor i foto:  Maša Vuletić i Dušan Simić