Problem ili izazov - važna je boja šešira
- ponedeljak, 23. maj 2016.
- Reč nastavnika
Sve se u životu može posmatrati iz različitih uglova. Od njih, vrlo često, zavisi kako i na koji način ćemo se uhvatiti u koštac sa onim što nas čeka na životnom ili profesionalnom planu. Isto važi i za decu sa kojima delimo dane, bilo da su ona članovi naše porodice ili đačkog kolektiva. Prvo moramo sami da naučimo tehniku sagledavanja iz različitih uglova kako bi uspeli i njih naučiti tome.
Istraživanjem na ovu temu, došla sam do imena britanskog psihologa Edvarda de Bona. On se bavio tehnikama razmišljanja i njihovim uticajima na stavove ljudi prema problemima, ali i prema toleranciji, kritičnosti i sl. Cilj je uočiti mogućnost i prednost posmatranja iz više aspekata. Veliki broj ljudi skoro uvek koristi isti obrazac za sagledavanje postavljenih zadataka ili problema, pa samim tim i reakcije na slične situacije su jednake ili vrlo lako predvidljive.
Ukratko, tehnika „šest šešira“ ističe da postoji šest različitih tipova razmišljanja koji su slikovito obeleženi bojama i to: beli – neutralan, crveni – jake emocije koje nadvladavaju razmišljanje, crni – negativan stav, kritizerski, žuti – ističe pozitivan karakter i optimizam zasnovan na logičkim činjenicama, zeleni – kreativan stav i nove ideje za razumevanje i plavi – ima sposobnost posmatranja sa strane i kontrole rada grupe.
Psihološkinja Jovana Vasić mi je potvrdila da neretko, učenici pristupaju zadacima sa negativnim stavom – da nešto ne mogu ili ne umeju da urade. Ona ističe da način na koji se događaji interpretiraju, utiče na dalje delovanje i osećanja koja se pojavljuju i učvršćuju u tim situacijama. Iz tog razloga, poželjno je učenicima pružiti novo i pozitivno sagledavanje problemskih situacija. Učenje putem pokušaja i pogrešaka nije pogrešno. Ono naprotiv, trenira dečiji misaoni proces za traganjem ka rešenju, podstiče istrajnost i kreativnost.
Kroz realizaciju radionica, deci možemo predložiti igru u kojoj će se podeliti u grupe, sa zadatkom da iznose svoje stavove na određenu temu, ali kroz vizuru šešira koji im je dodeljen. Tako ćemo moći da im na interdisciplinarni način ponudimo nešto novo. Pogodno je izvoditi je na bilo kom času, nezavisno od predmeta. Zanimljivo je to što tako uče da sagledavaju zadatak ili problem koji se pred njih postavlja, posmatrajući ga i drugim očima. Kroz vežbu, praktično, mogu uvideti ugao gledanja pomoću kog postižu najoptimalnije rezultate, kao pojedinci, ali što je još važnije, kao tim.
Ovakav način širenja vidika je dobar jer pomaže da se poboljša komunikacija i timski rad, poprave međusobni odnosi, brže i uspešnije rešavaju zadati problemi, shvati da ne postoji samo jedno ispravno gledište na način rešavanja. Razvijanje kreativnosti je, još jedan pozitivan aspekt, kao i dozvoljavanje emocionalnog i tolerantnog pristupa. Po meni je značajno i to što pomaže onima koji imaju pesimistični stav da nauče problemu prići kao izazovu, ali i nekritičnima da sagledaju i loše strane neke odluke.
Ako posedujemo svaki od navedenih „šešira“ i umemo da ga uklopimo, moći ćemo druge, ali i sebe da vidimo kako do sada nismo mogli. Umećemo da prihvatimo tuđa mišljenja bez obzira da li se u potpunosti sa njima slažemo. Uspećemo da sa većom dozom lakoće i opuštenosti pristupamo životu. A što je najvažnije, naučićemo da probleme pretvorimo u izazove!
Tanja Vrečko