ISTORIJAT BIGZ-a

 

Godine 1830. turski sultan Muhamed II izdaje hatišerif po kome Srbija dobija autonomiju. U njemu, između ostalog, piše: „Srbi imaće vlast postavljati u zemlji svojoj pečatnje knjiga, bolnice za svoje bolesnike i škole radi vaspitanja dece svoje."

 

Po nalogu kneza Miloša Obrenovića u Petrogradu je, krajem 1830, kupljena štamparija dopremljena je u Beograd 21. maja 1831. godine. U prvim godinama rada štamparija je nazivana raznim imenima: pečatnja, knjigopečatnja, tipografija, ali se kasnije ustalio naziv Knjažesko srbska knjigopečatnja. Ipak, i taj je naziv promenjen i štamparija preimenovana u Državnu štampariju.

 

Zgrada BIGZ-a je podignuta upravo za potrebe Državne štamparije između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana i u obliku je ćiriličnog slova P (П), nalik na štamparsku mašinu.

 

Godine 1946, rešenjem Vlade FNRJ, naziv Državna štamparija zamanjen je imenom Jugoštampa. U želji da se stvori jedno snažno grafičko preduzeće za novonastale potrebe saveznih ustanova, društveno-političkih zajednica, kulturiih i prosvetnih institucija, a naročito za masovnu i brzu proizvodnju školskih udžbenika, udruženje grafičkih preduzeća Srbije, a na inicijativu Moše Pijade, predloženo je da se objedine četiri tadašnje štamparije: Jugoštampa, Jugoslavija, Omladina i Rad. Kolektivi ovih preduzeća usvojili su 1955. godine odluku o stvaranju novog zajedničkog preduzeća – Beogradskog grafičkog zavoda (BGZ).

 

Godine 1970. doneta je odluka o obnavljanju i širem zahvatu izdavačke delatnosti. Beogradski grafički zavod prerasta u Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ).