Školsko ocenjivanje je jedna od najslabijih karika u našem obrazovnom sistemu, a anomalije su toliko prisutne da se u javnosti često govori o “kulturi poklanjanja ocena”. Kraj školske godine je najkritičniji momenat u ocenjivanju, a pritisci na nastavnike stižu sa svih strana – od đaka, njihovih roditelja, direktora…Ipak, primetno je da i sami nastavnici podležu toj praksi bez ikakvog valjanog opravdanja, a posebno su bolećivi u završnim razredima osnovne i srednje škole. Stoga ne čudi podatak da je prosečna ocena u osmom razredu na nivou Srbije preko četvorke, da skoro polovina đaka ostvaruje odličan uspeh, a da svaki peti  učenik ima petice iz svih predmeta.  

Analiza školskog uspeha nekoliko prethodnih generacija osmaka pokazuje i da se manji broj nalazi neposredno ispod granice  vrlodobrog i odličnog uspeha (prosek 3,30 i 3,40 odnosno 4,30 i 4,40). S druge strane, značajno veći broj učenika ostvaruje prosečan uspeh 3,50 i 4,50, što upućuje na zaključak da postoji tendencija nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike, ne bi li „prešli“ u višu kategoriju uspeha. Na taj način, učenici koji bi po objektivnim merilima trebalo da imaju dobar, odnosno, vrlo dobar opšti uspeh, postaju vrlo dobri, odnosno odlični.

Iako se teza o masovnom poklanjanju ocena najčešće vezuje za vukovce, Ranko Hrnjaz, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže za Školski portal da je mnogo veći problem nezasluženo davanje prelaznih ocena. On ističe da je najizraženiji pritisak preko “ekonomske moći” koji vrše uticajni roditelji, a koji su često i donatori određenih škola, jer mnoge obrazovne ustanove  nemaju novac za grejanje, sanitarije…Ukazuje i da škole nisu pošteđene ni pritisaka lokalnih političkih moćnika, te da u takvim situacijama nastavnicima proradi savest, jer “ako su već prinuđeni da onima koji nisu zaslužili daju više ocene, pitaju se kako da nekom drugom da daju slabiju”.

On podseća da je u prvobitnoj verziji nacrta Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bilo predviđeno da je za učenike koji na kraju školske godine imaju nedovoljnu ocenu iz najviše dva predmeta, škola dužna da organizuje produženu nastavu od 10 do 25 časova, kako bi se takvim đacima pomoglo da dobiju prelazne ocene. Hrnjaz ističe da bi takvo rešenje destimulisalo decu koja vredno uče tokom cele godine, a nastavnici koji pošteno rade svoj posao praktično bi bili kažnjeni. Sagovornik Školskog portala kaže da je manji problem popravljanje četvorki na petice, iako se slaže sa ocenom da je takva praksa dovela do inflacije vukovaca i devalvirala Vukovu diplomu.

A borba za sve petice u đačkoj knjižici počinje još od prvog razreda osnovne škole, nastavlja se u petom, jer se deci na kraju pokloni jedna do dve ocene, pa tako redom do osmog razreda, kada su nastavnici najbolećiviji.

Merica Buj Bjelogrlić, direktorka OŠ “Olga Petrov” potvrđuje da su u svim školama nastavnici tolerantniji i popustljiviji prema osmacima “jer se upisuju u srednju školu i niko ne želi da deci kvari uspeh”.

- Logično je da neko ko deci predaje četiri godine bude bolećiv na kraju osmog razreda, takvo smo društvo. Mislim da nije ništa strašno, niti loše ako nastavnik detetu koje je između četvorke i petice zaključi višu ocenu. Dete nije sušta aritmetička sredina, nastavnik prati tokom cele školske godine njegov rad i ako se učenik trudio i bio vredan sigurno će mu malo progledati kroz prste – kaže Buj Bjelogrlić.

Prema Pravilniku o ocenjivanju, zaključnu ocenu na predlog predmetnog nastavnika utvrđuje odeljensko veće. Ono ima pravo i da je “prekroji”, odnosno da ne prihvati mišljenje nastavnika i da novu ocenu utvrdi glasanjem. U mnogim školama primenjuju pravilo da odeljensko veće može učeniku tokom školovanja jednom da popravi jednu ocenu, i to se najčešće radi da bi se “namakle” petice. Po toj logici, svaki učenik bi, bez obzira na uspeh, trebalo da ima pravo da mu se jednom pokloni ocena. Međutim, nevolja je što se takav postupak za istog učenika ponavlja i po nekoliko puta.

Ovog problema su bili svesni i u Ministarstvu prosvete, pa su upravo zbog žalbi nastavnika i njihovog insistiranja da se spreči poklanjanje ocena naodeljenskom veću, u pravilnik o ocenjivanju uveli obavezu da se svaki takav predlog mora detaljno obrazložiti. Nažalost, školska praksa svedoči da je ova obaveza često mrtvo slovo na papiru.

- Ako je učenik iz nekog predmeta tokom cele godine imao četvorku, nastavnik ne bi smeo da mu zaključi peticu. Međutim, ako je prosek ocena recimo 4,25 onda ima osnova da se takvom detetu zaključi petica. Nisam osoba koja vrši pritisak na nastavnike i trudim se da objasnim roditeljima da poklonjena ocena ne znači ništa. Protivnik sam “štancovanja” vukovaca, u našoj školi od 90 učenika, samo su dvoje nosioci Vukove diploma – kaže Merica Buj Bjelogrlić.

Ona potvrđuje da su nastavnici fizičkog, muzičkog i likovnog pod najvećim pritiskom da svim učenicima daju petice, što, kako kaže, ne bi trebalo da bude.

Goran Petrović, nastavnik fizičkog i predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda, ističe da ga kolege iz škola masovno zovu i pitaju kako da se odbrane od pritisaka, ali da on nema odgovor. Petrović kaže da su nastavnici fizičkog, muzičkog i likovnog “na udaru”  roditelja, direktora, ali i drugih kolega, jer je u našem društvu prisutno opšte mišljenje da sva deca iz pomenutih predmeta treba da imaju petice. Takvom stavu “vetar u leđa” daje i član Pravilnika o ocenjivanju koji kaže da se “ocenjivanje iz fizičkog, izabranog sporta, likovnog i muzičkog obavlja polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti”, te da se “ukoliko učenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignuća, mogućnosti i angažovanje učenika u nastavnom procesu”.  

- Ako dete nije motorički vešto, ali ima pravilan odnos prema radu, nosi belu majicu i redovno je na časovima, naravno da ga treba nagraditi, ali daleko od toga da svi učenici treba da imaju petice iz fizičkog. Mnoge kolege trpe višestruke pritiske zbog čega idu linijom manjeg otpora. Nijedan roditelj se ne interesuje kako njegovo dete napreduje u ovom predmetu, ali kad dobije četvorku dolaze da pitaju zbog čega. Ima dece koja su tokom cele školske godine oslobođena fizičkog vaspitanja, ali na kraju školske godine očekuju peticu i to iz dva predmeta – fizičkog i izabranog sporta, i tako podižu prosek – ukazuje Petrović za Školski portal, napominjući da su nastavnici fizičkog zadovoljni što će  prema novom nastavnom planu i programu za peti razred postojati jedna  ocena iz fizičkog vaspitanja i obaveznih fizičkih aktivnosti.

Svoje viđenje kvaliteta ocenjivanja u osnovnoj školi dali su i stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji godinama unazad analiziraju rezultate sa završnog ispita. A ta analiza pokazuje da ocene često nisu u korelaciji sa znanjem koje đaci pokažu na maloj maturi, da su kriterijumi ocenjivanja po školama prilično varijabilni, te da su mnogi nastavnici neobjektivni i popustljivi. Posebno zabrinjava podatak da je svaki sedmi osnovac u Srbiji vukovac, dok na završnom ispitu neki od njih ne uspevaju da dostignu ni republički prosek. Stručnjaci Zavoda ukazuju da veliki broj odličnih ocena doprinosi tome da učenici upišu željenu srednju školu, ali i da se stvori slika o kvalitetnom radu nastavnika koja se dobrim delom zasniva na uspehu i postignuću njegovih đaka. Popustljivo ponašanje nastavnika se objašnjava pritiscima koje trpe od roditelja, učenika i kolega, kao i potrebom da budu dobro vrednovani kroz uspeh svojih đaka.

Vesna Stamenić