Koliko god postojali jasni kriterijumi za ocenjivanje na državnom nivou, svejedno svaka škola, odnosno svaki učitelj i nastavnik te škole ima svoje subjektivno mišljenje koje znatno utiču na ocene, a time i na ukupan školski uspeh. 

Ocene su povratna informacija i rezultat vrednovanja deteta u uspešnosti svladavanja nastavnoga gradiva. One su pokazatelj u kojoj meri je dete usvojilo znanje i veštine koje se od njega zahtevaju prema školskom programu u određenom razredu.

Uspešnost učenika, međutim, obuhvata i ceo niz sposobnosti prilagođavanja pravilima života u razredu i prihvaćenosti među decom. Na prilagođavanje utiču mnogi faktori poput motivacije, emocionalne inteligencije, samokontrole, osećaja odgovornosti, sposobnosti saradnje i komunikacije sa drugom decom. Postoje međutim znatne razlike između kriterijuma ocenjivanja učitelja mlađih razreda osnovne škole i kriterijuma nastavnika starijih razreda, kao i razlike u ocenjivanju istog nastavnika u različitim odeljenjima ili obrazovnim periodima.

Prethodna istraživanja pokazuju da nastavnici prilikom davanja školskih ocena uzimaju u obzir i neke dodatne faktore poredsamog postignuća učenika; trud koji je uložio učenik, napredak u odnosu na prethodni period učenja, socijalni status učenika itd. U takvim istraživanjima se uzima u obzir i ocena sa polugodišta zato što su ranija istraživanja pokazala da je ocena sa polugodišta validna mera uspeha učenika (Havelka, 1990., Baucal, 2012). 

Može se reći da je škola preuzela obrazovnu ulogu, kao i da ima veliki uticaj na školski uspeh učenika. Isto tako, škola se može poistovetiti sa socioekonomskim statusom. Bolje opremljene škole nude više kvalitetnog sadržaja i modernije školske opreme,dok se slabije opremljene škole oslanjaju samo na nastavnike, koji preporučeni školski program moraju na najbolji mogući način preneti deci, bez upotrebe dodatne tehnologije poput kompjutera, projektora ili video i audio zapisa. 

Ukoliko se deca iz pojedinih društvenih slojeva i uspeju upisati u škole koje obećavaju veću društvenu promociju nego što su je postigli njihovi roditelji koji su savladali neke ekonomske prepreke, to još uvek nije dovoljna garancija da će i ona pre svega završiti te škole. Takozvani školski mortalitet, odnosno osipanje tokom školovanja ili bar zakašnjenje u završavanju školovanja, počivaju u velikoj meri na kulturnim preprekama, koja deca iz zaostalijih sredina teško savladavaju (Bourdieu, 1967, str. 267).

Izvor: pcskolarac.info