Kako prevariti decu da čitaju celo leto
- četvrtak, 27. jul 2023.
- Svetska iskustva
Na kraju školske godine jedino o čemu deca razmišljaju su tipične stvari koje se rade na raspustu: plivanje, letnji kampovi i sladoledi. Učitelj(ic)e bi, ali i roditelji, međutim, voleli da se tu ponekad nađe i čitanje. Škole i savetnici/e nude liste knjiga, s nadom da će ih bar neke udaljiti od video igrica i podstaknuti na čitanje. Međutim, većina dece će ignorisati njihove priedloge i čitati vrlo malo tokom leta. Kako će onda roditelji privoleti decu da uzmu knjigu ovog leta?
Ne bi trebalo da počinjemo na neki tipični, prirodni, način: da im recimo ponudimo nagradu za pročitanu knjigu. Tako ih možete navesti da počnu da čitaju, ali je to samo kratkoročno rješenje, jer istraživanja pokazuju da će im čitanje biti manje drago onog trenutka kada prestanemo da im dajemo nagradu. Poruka iza nagrade je: “Znao sam. Čitanje nije zabavno. Zato me plaćaju.” Ista stvar je kada dobiju zadatak za svaki dan. Da je čitanje zabavno (kao što naši roditelji tvrde), ne bi trebalo određivati broj pročitanih stranica za jedan dan. U tom smislu, nećete čuti nijednog roditelja da kaže “Da si se ljuljala na toj ljuljašci bar 20 minuta svaki dan, i nemoj da si prestala da se ljuljaš!” Međutim, ukoliko ih ne nagrađujemo niti ih prisiljavamo, kako će sami da odlučiti da čitaju?
Jedna od mogućnosti jeste da dom učinite mestom gde bi se čitanje pokazalo kao najprivlačnija aktivnost u trenucima besposlice: počnite ostavljati knjige na mestima na kojima je najverovatnije da će se dete dosađivati. Ostavite korpu sa knjigama u autu. Predložite starijoj deci da instaliraju ebook reader na mobilnim telefonima i svaki put kada zaglavite u saobraćaju pa nemaju šta da rade, imaće knjigu koju mogu da čitaju.
Da, knjižare su divna mesta i da, knjige mogu biti genijalan poklon, ali je bitno da u tim vašim korpama bude raznolikog sadržaja. Nema te metode koja će vam pomoći da odredite koja će knjiga zapasti za oko vašem detetu, tako da ćete morati nešto i potrošiti kako biste postigli tu raznolikost. Česte posete knjižarama ne samo da će vaše korpe napuniti knjigama koje ćete kupiti po nižim cenama, nego će vam pružiti i utočište u vrućim letnjim danima. Posećivanje takvih mesta može pomoći deci da počnu sa čitanjem. Ako vaše dete ne želi ići, recite mu da vi morate da idete, te da vam najviše odgovara baš u vreme kad ste krenuli negde s njim.
Sasvim je normalno da krivimo digitalne spravice što naša deca nemaju želje za čitanjem i oduzimaju im toliko vremena. Međutim, uvođenje restrikcija na vreme provedeno pred televizorom ili mobilnim telefonom neće nam puno pomoći. Dete koje ne voli da čita neće uzeti knjigu zbog zabrane; otići će da vozi bicikl ili potražiti prijatelj(ic)e. Takva ograničenja imaju smisla u vreme i na mestu kada dete nema drugu opciju nego da čita. Tako je u redu ograničiti im upotrebu mobilnih u automobilu. U krevetu im, recimo, nećemo dozvoliti korišćenje digitalnih uređaja, ali ćemo se, ukoliko vidimo da čitaju knjigu, praviti da to nismo videli.
Potrebno je da detetu damo do znanja šta sa sobom nosi proces čitanja. Ukoliko je do sada čitalo samo lektiru, verovatno će biti sklono razmišljanju da je čitanje put od početka do kraja ‘klasične’ knjige, od korica do korica i da je jedina razlika između čitanja lektire i čitanja iz razonode ta što posle ne mora da piše esej o knjizi koju je pročitalo. Međutim, oni koji čitaju znaju da se čitati može sve: od putopisa do biografija, eseja, stripova ili mangi; može se čitati napreskok, zaviriti na kraj knjige, ubrzati preko dosadnih delova ili prestati sa čitanjem kada želimo čitati nešto drugo. Ukoliko vaše dete to ne zna, morate mu to reći.
Čitanje obogaćuje fond reči, pomaže nam da bolje pišemo i bolje razumijemo svet oko sebe. Bilo bi previše da očekujemo od dece da ovo imaju na umu, ali mi sami možemo da napravimo mala prilagođavanja u svojim domovima kako bismo se pobrinuli da im čitanje bude privlačna opcija u nekom trenutku.
Izvor: detinjarije.com
