Svrha radionice: Učenici kroz igru spoznaju vrednosti empatije, ljubavi i brižnosti prema svojim drugarima.

Aktivnost 1. Uvodni razgovor

Uvodni razgovor započinje čitanjem mudre misli Dušana Radovića: „Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.”

Razgovor: „Kako ste razumeli ovaj citat? Da li se slažete sa njim?”

Komentar učitelja/nastavnika: Ovo će biti neobičan čas na kome ćemo se igrati, bolje upoznati i govoriti neobične reči kao što su: žirafiti, žirafeće uši, žirafeći jezik, žirafeće srce...

Aktivnost 2. Igra – Pravimo srce

„Bilo bi lepo da sada napravimo srce. Prvo sami od svojih ruku. Kako izgleda to srce? Da probamo u parovima. Kakvo je sada? A u malim grupama? A kako izgleda ako ga napravimo svi zajedno?”

Predlog: Varirati načine (stojeći, sedeći, klečeći) i podsticati učenike da isprobavaju različite načine kako napraviti srce da bude veće od svih koje su do sada napravili. Podstaći učenike da daju svoje komentare. Podstaći učenike da dođu do zaključka da kada su svi u njemu, što ih je više, ono je veće i sl.

Aktivnost 3. Najveće srce 

Razgovor: „Šta mislite o tome koja životinja ima najveće srce od svih životinja koje žive na kopnu?” (Pustiti decu da spontano odgovaraju...)

„Žirafa... A koliko je ono veliko? A koliko je teško?” (Pustiti ih da spontano odgovaraju i pokazuju.)

Aktivnost 4. Crtanje srca

Razgovor: „Zamislite sada da vi imate toliko srce. Za koga i za šta sve u njemu ima mesta? Koga sve to veliko srce može da voli?” Pustiti da učenici spontano i kratko odgovaraju.

Crtanje: Dati učenicima papire i bojice i zamoliti ih da nacrtaju svoja srca kada su tako velika i šta je sve u njima (mogu pisati ako žele).

Aktivnost 5. Razgledanje crteža

Organizacija izložbe: „Hajde da sada napravimo izložbu naših crteža tako da svi mogu da ih vide.”

Razgledanje: „Hajde da pogledamo kako izgledaju naša srca i šta sve imamo u njima.”

Razmena: Deca gledaju crteže, komentarišu, upoređuju i pitaju ako im nešto nije jasno...

Napomena: Kada nacrtaju svoja srca, voleli bismo da se „razgledanje srca” organizuje tako što će deca slati crteže u krug ili ih spustiti na zemlju ispred sebe i onda ih redom obilaziti. Deca mogu da okače na sebe srcakoja su nacrtala, da se šetaju i razgledaju ko šta ima u srcu... Učitelj/nastavnik treba da ih pusti da spontano odgovaraju i kratko komentarišu.

Razgovor o crtežima: „Kako vam se dopadaju crteži? Kako se sada osećate?” (Deca spontano odgovaraju.)

Aktivnost 6. Priča o žirafi i zmiji

Ispričati sada, na svoj način, priču o žirafećem jeziku kao modelu nenasilne komunkacije. Ovo je ponuđena varijanta priče. Vi je preradite na način koji vam najviše odgovara.

Kratka priča učitelja/nastavnika: „Žirafa stvarno ima najveće srce od svih kopnenih životinja. Zato kažemo da oni ljudi koji govore iskreno i od srca – govore žirafeći, jezikom žirafe. To su ljudi koji, ne osuđujući druge, govore jasno i iskreno o onome kako se osećaju i šta žele. Žirafe, takođe, žive u slozi sa drugim životinjama – antilopama, zebrama, slonovima... Zato kažemo da žirafeći jezik govore oni ljudi koji žive u slozi sa drugim ljudima, oni koji se trude da svima život bude bolji, bez obzira na to da li su drugi ljudi isti kao oni ili različiti od njih. Zato je njima važno da oslušnu šta drugi osećaju i šta njima treba. Ali, ne govore i ne čuju svi ljudi uvek kao žirafe. Nekada im je neki teret na duši i oni ne znaju šta će sa njim, pa počnu da govore kao zmije... Zmije su nisko na zemlji tako da skoro ne vide ništa što je oko njih... I vrlo slabo čuju... Od straha da ne nalete na neku opasnost, one i same postanu opasne pa i otrovne... Od straha i stida što su takve, zaborave šta im je u srcu i zaborave da vole... Npr. ako hoću da se igram sa nekom igračkom sa kojom se baš sada igra neko drugi i neće da mi je da, ja mogu da uradim dve stvari. Jedno je da progovorim kao uplašena i ljuta zmija i da kažem: „Daj mi to, što si sebičan.” Drugo što mogu da uradim jeste da progovorim kao žirafa i da kažem: „Tužan sam. Voleo bih da se igram sa tom igračkom, jer je do sada nisam nigde video. Da li bi se igrao sa mnom?”

Razgovor: „Da li bi neko voleo nešto da pita ili kaže? Kako se osećate.” (Učenici komentarišu i postavljaju pitanja, a učitelj/nastavnik ih usmerava da iskazuju svoju empatiju.)

Aktivnost 7. Igra prepreke 

Prostor se organizuje sa niskim preprekama (rančevima, torbama, položenim stolicama i sl.).

Igra: Učenici se kroz ovaj prostor prvo kreću kao zmije – nisko pri zemlji, puzeći ili čučeći. Zatim se kreću kao žirafe, visoko podignute glave i malo izdignuti na prstima. Posle toga sedaju u krug.

Razgovor: Učitelj/nastavnik ih pita kako im je bilo, kako su se osećali. Kako su im prepreke izgledale kad su se kretali kao zmije, a kako dok su hodali kao kao žirafe.

Komentar učitelja/nastavnika: „Kao žirafe vidimo naširoko i nadaleko. Vidimo da ima mesta za sve i svakoga. Ne napadamo prepreke, već vidimo različite načine da ih zaobiđemo. Vodimo računa o onome što radimo i posledicama svojih postupaka. Važno nam je da ono što radimo i govorimo ne povredi druge... Kao zmije, nisko smo na zemlji. Kad na nešto naiđemo, čini nam se da nam to smeta, da za nas nema mesta i prostora... i onda napadamo, ujedamo... Žirafe jasno kažu kako se osećaju i šta žele. Da li ste vi, ponekad, po nečemu slični zmiji? A žirafi?” (Učenici se uključuju u razgovor. Ko želi, može da ispriča svoj primer.)

Prijavite se za besplatne materijale Tematske nastave uz BIGZ! Popunite sledeći upitnik kako bismo Vam svaki dan na imejl-adresu slali metodičko-didaktičke pripreme za izvođenje tematske nastave:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSei_wxJ9X7gRQjgXO1GLg-YUtepNDZJ0PNkcuSeNSV-EHYc2A/viewform

Izvor: BIGZ školstvo