Društvo psihologa Srbije saopštilo je da izražava ozbiljnu zabrinutost i neslaganje sa predlogom da se trajanje nastavnog časa skrati na 30 minuta, jer takva mera, iako naizgled praktična, nosi brojne negativne posledice po kvalitet obrazovno-vaspitnog procesa i psihološku dobrobit učenika.

Kako navode, problem sa predlogom o skraćivanju časova nije samo u tome što nije stručno obrazložen, već i u pogrešnoj slici učenika na kojoj počiva.

„I deca i odrasli mogu da izgube koncentraciju već posle nekoliko minuta, ali isto tako mogu da ostanu duboko angažovani i satima, ukoliko učestvuju u smislenim, izazovnim i motivišućim aktivnostima. Koncentracija nije fiksni kapacitet učenika, već zavisi od toga u kojoj meri je ono što se dešava na časovima smisleno i angažujuće za učenike i od atmosfere u školama“, navodi u saopštenju Društvo psihologa Srbije. 

Ističu da je učenje složen kognitivni proces koji zahteva vreme za uvod, obradu, vežbanje i refleksiju. Istraživanja iz oblasti obrazovne psihologije jasno ukazuju da je učenicima potrebno određeno vreme da se fokusiraju, povežu novo gradivo sa prethodnim znanjem i usvoje ga sa razumevanjem smisla sadržaja.

„Na časovima od 30 minuta taj proces se svodi na prenošenje informacija, bez vremena za objašnjenja, pitanja, proveru razumevanja i aktivno učešće učenika“, dodaju.

Iz Društvo psihologa Srbije podsećaju da se savremena nastava zasniva se na aktivnom učenju, u kojem učenik nije pasivni primalac informacija, već aktivni učesnik u procesu učenja.

„To podrazumeva rešavanje problemskih situacija, diskusiju, istraživački rad, saradnju, postavljanje pitanja, kritičko mišljenje i povezivanje gradiva sa realnim životnim situacijama. Ovakvi oblici rada zahtevaju vreme – za uvod u temu, razumevanje problema, razmenu ideja, greške, korekcije i zaključivanje. Istraživanja ukazuju da je aktivnost učenika ključna za trajno i funkcionalno znanje. Učenici najbolje uče kada su uključeni, kada imaju priliku da razmišljaju, diskutiju i primene znanje. Skraćivanje časova ograničava ove mogućnosti i vodi ka površnom učenju, pamćenju bez razumevanja i smanjenoj motivaciji i podstiče primenu metoda frontalne nastave“.

Skraćivanjem nastave na 30 minuta posebno bi bili pogođeni učenici sa razvojnim, emocionalnim i drugim teškoćama, kojima je potrebno više strukture, ponavljanja i individualizovanog pristupa, naglašava Društvo psihologa i dodaje:

„Skraćivanjem časova na 30 minuta smanjuju se mogućnosti za vođenu podršku, dodatna objašnjenja, postavljanje potpitanja i diferencirani rad, koji su ključni za rad u zoni narednog razvoja. Umesto da se učenicima omogući da napreduju korak dalje uz podršku nastavnika i vršnjaka, nastava se svodi na minimum koji favorizuje već razvijene sposobnosti, dok se potencijali koji tek treba da se razviju zanemaruju. Time se produbljuju razlike među učenicima i propušta osnovna razvojna funkcija obrazovanja“.

Savremena nastava, uz sve navedeno, naglašava i razvoj socio-emocionalnih kompetencija, kao što su saradnja, komunikacija, samoregulacija i tolerancija na frustraciju podsećaju i podvlače da se ovi aspekti razvijaju kroz interakciju, grupni rad i refleksiju, za koje u skraćenom vremenskom okviru časa gotovo da nema prostora.

„Sa aspekta mentalnog zdravlja, ubrzavanje nastave i stalni nedostatak vremena mogli bi uticati na porast stresa kako kod učenika, tako i kod nastavnika. Nastavnici bi bili primorani da ubrzano prelaze već preobiman plan nastave i učenja, dok bi učenici mogli izgubiti osećaj sigurnosti i kontinuiteta u radu. To bi dovelo do narušavanja kvaliteta odnosa u učionici, koji je jedan od ključnih zaštitnih faktora za psihološku dobrobit dece. Skraćeni časovi dodatno bi povećavali pritisak, dovodili do osećaja preopterećenosti i mogli bi pojačati anksioznost, frustraciju i osećaj neuspeha kod dece i mladih“, dodaje se u saopštenju.

Kako navode, u okolnostima u kojima je naš obrazovni sistem, parcijalne i nametnute mere, poput skraćivanja časova, ne samo da ne mogu dovesti do poboljšanja, već dodatno urušavaju već ozbiljno narušen kvalitet obrazovanja u Srbiji i ne dotiču nijedan od suštinskih problema obrazovnog sistema preopterećene nastavne planove, nedostatak podrške učenicima i nastavnicima, potrebe za sistemskim ulaganjima u obrazovanje, način upravljanja obrazovanjem, odnos prema struci i potpuno odsustvo dijaloga sa onima koji u školama rade.

„Zato je ključno pitanje obrazovne politike kako obezbediti uslove za kvalitetnu nastavu. Društvo psihologa Srbije smatra da svaka promena u organizaciji nastave mora biti zasnovana na stručno utemeljenim analizama, empirijskim podacima i dugoročnim efektima na razvoj dece i mladih. Umesto skraćivanja časova, potrebno je raditi na prilagođavanju nastavnih sadržaja, jačanju socio-emocionalne podrške u školama i stvaranju uslova za kvalitetno, smisleno i održivo učenje“, zaključuje Drštvo psihologa.

Izvor: nova.rs