Kada se na jednom mestu okupe nastavnici koji nauku ne doživljavaju samo kao skup činjenica, već kao prostor istraživanja, igre, eksperimenta, saradnje i stvaralaštva, učionica prestaje da bude ograničena zidovima škole. Ona postaje mesto susreta ideja, iskustava i mogućnosti. Upravo takav doživljaj ponela sam sa međunarodnog festivala Science on Stage 2026, održanog od 28. do 31. maja u Klajpedi, u Litvaniji.

Festival je okupio nastavnike, vaspitače i obrazovne praktičare iz više od 35 evropskih zemalja, koji su predstavili projekte izabrane na nacionalnim selekcijama. Za mene je učešće na ovom festivalu predstavljalo veliko iskustvo koje je potvrdilo da dobra nastavna ideja, nastala u učionici, može da pređe granice škole, grada i države, i da postane deo šire evropske razmene.

Srbija na Science on Stage festivalu

Delegaciju Srbije činila su četiri projekta izabrana na nacionalnom festivalu „Nauka na sceni – Science on Stage“, održanom 13. septembra 2025. godine u Srednjoj školi za informacione tehnologije – ITHS u Beogradu. Srpska delegacija nastupila je pod okriljem ITHS i Science on Stage Serbia, uz podršku nacionalne koordinatorke Andrijane Vasić, profesorke Srednje škole za informacione tehnologije u Beogradu.

Srbiju su u Klajpedi predstavljali: Ana Madić, PU „Čika Jova Zmaj”, Pirot, sa projektom „Budi kao pčela”; Milica Mališić, OŠ „Aleksa Šantić”, Beograd, sa projektom „Zeleni laboratorijum – STEAM u službi zdravlja i prirode”; Natalija Budinski, OŠ i SŠ „Petro Kuzmjak”, Ruski Krstur, sa projektom „The Quantum World Through Play”; Stevica Maksimović, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, Svilajnac, sa projektom „Ko to govori? – Forenzička fonetika i veštačka inteligencija u akciji”. Ovi projekti pokazali su koliko su nastavničke ideje u Srbiji raznovrsne, životne i usmerene na aktivno učenje. Zajedničko im je to što učenike stavljaju u središte procesa, kao istraživače, stvaraoce, saradnike i one koji znanje povezuju sa stvarnim životom.

„Zeleni laboratorijum” kao prostor učenja iz prirode

Na festivalu sam predstavila projekat „Zeleni laboratorijum – STEAM u službi zdravlja i prirode”, koji je nastao iz želje da učenici prirodu ne uče samo iz udžbenika, već da je dodirnu, istraže, posmatraju, osete i razumeju. U čemu su nam pomogle „Didaktičke kutije“ za učenje Sveta oko nas i Prirode i društva“ izdavačke kuće BIGZ školstvo.

U osnovi projekta nalazi se povezivanje nauke, ekologije, zdravlja, lekovitog bilja, eksperimenta i praktičnog rada učenika. Učenici su kroz aktivnosti istraživali svojstva biljaka, izvodili oglede, postavljali pitanja, beležili zapažanja, upoređivali rezultate i dolazili do zaključaka. Na taj način naučni metod postao je deo njihovog neposrednog iskustva, a ne samo pojam o kome se govori na času. Posebno mi je važno što je projekat pokazao da STEAM pristup može biti veoma prirodan i primenljiv već u mlađim razredima osnovne škole. Kada učenik napravi prirodni preparat, posmatra dejstvo biljnih infuzija, istražuje šta priroda nudi i na koji način čovek treba odgovorno da je koristi, on ne uči samo sadržaj iz lekcije. On razvija radoznalost, odgovornost, kritičko mišljenje, saradnju i osećaj da znanje ima svrhu.

„Zeleni laboratorijum” za mene nije bio samo naziv projekta, već simbol jedne učionice koja se otvarala ka stvarnom životu. U njoj se nauka povezuje sa zdravljem, priroda sa odgovornošću, a učenička pitanja sa stvarnim i iskustvenim istraživanjem.

Festival kao živi prostor razmene

Science on Stage nije klasična konferencija na kojoj se samo slušaju predavanja. To je živa, dinamična razmena nastavničke prakse, zasnovana na ideji „od nastavnika za nastavnike”. Projekti se predstavljaju na štandovima, kroz radionice, kratka izlaganja, razgovore i neposrednu razmenu materijala i iskustava. Upravo ta neposrednost ostavila je na mene najjači utisak. Na jednom mestu mogli su se videti modeli, eksperimenti, učenički radovi, digitalni alati, igre, istraživački zadaci i metodička rešenja koja su nastala iz stvarnih potreba nastave. Svaki štand bio je mala učionica, svaki razgovor nova mogućnost, svaka ideja podsticaj da se sopstvena praksa preispita, obogati i proširi.

Posebno dragoceni bili su razgovori sa kolegama iz drugih zemalja. U tim susretima prepoznala sam da nas, bez obzira na različite obrazovne sisteme, povezuju slična pitanja: kako motivisati učenike, kako im približiti nauku, kako ih ohrabriti da istražuju, kako stvoriti nastavu koja ima smisla i ostavlja trag.

Lični doživljaj i profesionalna potvrda

Za mene je učešće u Klajpedi bilo i lično i profesionalno značajno iskustvo. Predstavljati projekat koji je nastao u radu sa učenicima, razgovarati o njemu sa nastavnicima iz Evrope i videti da ideje iz naše učionice mogu biti razumljive, inspirativne i primenljive i u drugim sredinama, predstavlja posebnu vrstu potvrde. Ona je priznanje učenicima, školi, nastavničkoj kreativnosti i uverenju da se velike obrazovne promene često rađaju iz malih, pažljivo osmišljenih aktivnosti u učionici.

Sa festivala sam ponela snažan utisak da savremena škola ne mora da čeka idealne uslove da bi bila inovativna. Ponekad su dovoljni dobra ideja, istraživački duh, poverenje u učenike i spremnost nastavnika da učenje pretvori u doživljaj.

Prostor za prenos ideja

Najveća vrednost festivala je u tome što ideje nastavljaju da žive nakon festivala. Science on Stage podstiče nastavnike da ono što su videli, naučili i doživeli prenesu u svoje škole, učionice i nastavničke zajednice. Zato „Zeleni laboratorijum” ne vidim kao završen projekat, već kao otvoren model koji može da se razvija, prilagođava i deli. Njegova suština može se primeniti u različitim nastavnim kontekstima: kroz istraživačke radionice, tematske dane, projektnu nastavu, aktivnosti u prirodi, školske laboratorije, ekološke akcije ili integraciju više predmeta. Ideja koju želim da prenesem kolegama jeste jednostavna: deca najbolje uče kada znanje ima miris, boju, dodir, pitanje i svrhu. Kada im damo priliku da istražuju, stvaraju i zaključuju, oni ne usvajaju samo nastavne sadržaje, već razvijaju odnos prema svetu u kome žive.

Umesto zaključka

Festival u Litvaniji pokazao mi je da je nastavnička profesija, u svojoj najlepšoj suštini, poziv na stalno traganje. Traganje za boljim pitanjima, smislenijim aktivnostima, dubljim razumevanjem i načinima da učenici u učenju prepoznaju radost, odgovornost i lični značaj.

Postoje ideje koje nastaju skromno, u učionici, ali imaju snagu da putuju daleko. Moj „Zeleni laboratorijum” je na tom putu dobio evropsku scenu, ali je njegovo pravo mesto i dalje tamo gde je i nastao, među učenicima, u učionici koja miriše na biljke, istraživanje i radoznalost.

Autor: Milica Mališić, master učiteljica OŠ „Aleksa Šantić”, Beograd