Prvi put ove godine radi se na ozbiljnijoj reorganizaciji u sistemu prosvete.

Do kraja 2017. predviđeno je smanjenje više od 2.700 normi (punog radnog vremena) u osnovnom i srednjem obrazovanju, što će biti rezultat efikasnije raspodele resursa i bolje organizacije školstva.

Ovaj efekat će se postići najviše kroz reorganizaciju mreže škola, koju Ministarstvo prosvete priprema na osnovu funkcionalnih analiza Svetske banke – saopštilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozivajući se na Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno u javnom sektoru, koju je usvojila vlada.

Planirani rez izmeren sa više od 2.700 normi, može da znači da će najmanje toliko zaposlenih u školama ostati bez posla, pod uslovom da je reč o radnicima na neodređeno sa punim radnim vremenom.

Međutim, računicu komplikuje nepisano pravilo da u srpskim školama jednu normu dele dva, tri pa i četiri nastavnika, upozorava Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Nikada u takvoj računici broj normi ne odgovara broju ljudi, uvek je ljudi mnogo više, od najmanje dva pa i do četiri puta. Ne znam kako su došli do doga da predviđeno smanjenje iskažu sa 2.700 normi. Po gruboj proceni, izgleda da iz oko 1.700 škola, koliko ih imamo, planiraju da izbrišu po jednog i po čoveka. Kad Svetska banka kroji, nama ostaje da plačemo. Ona će da podeli ukupan broj učenika sa predviđenim brojem đaka u odeljenju, i neće uzeti u obzir da mi nemamo samo gradske škole, nego i seoske sa svega nekoliko đaka, ali od vitalnog značaja za sredine u kojima se nalaze. Takve škole ne smeju da se zatvore da u tim mestima ne bi zamro život – revoltirano kaže Jankovićeva, priznajući da ju je iznenadila vest o planiranom ukidanju normi zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Prema njenom mišljenju, sama ideja da Svetska banka uređuje mrežu srpskih škola je uvredljiva i potvrđuje da ministarstva prosvete, državne uprave i finansija ne rade svoj posao.

– Ne znamo koji je kriterijum na osnovu koga su došli do 2.700 normi, to može da znači i posao koji obavlja 5.000 ljudi. Ne znamo ni koji su zaposleni u toj ciljnoj grupi. Imamo skoro 1.000 ljudi koji sede kod kuće i primaju plate zato što im je fond – nula, nemaju nijedan čas, nema potrebe za tim kadrom pa su na listi tehnoloških viškova. Ako se njima da otpremnina, eto 1.000 ljudi manje, ali to se neće dogoditi – smatra predsednica unije i napominje da „oduzeti normu u prosveti” ne mora nužno da znači „uručiti otkaz ugovora o radu”.

Druga opcija je, kako kaže, da svi koji u najavljenoj reorganizaciji prosvete ostanu bez fonda časova postanu tehnološki viškovi koji ne rade, ali primaju platu.

– I gde je tu ušteda? Takvo rešenje iznedrilo bi samo veće probleme za prosvetne radnike – stav je Jasne Janković.

Ne mora da znači da će nastavnici izvući deblji kraj u najavljivanoj optimizaciji mreže škola Srbije jer ukoliko se spoje dve kuće znanja, na listi kadra koji je višak prvo će biti po dva direktora, pomoćnika direktora, sekretara, blagajnika...

– Nije isto kada se zatvori škola i kada se zatvori škola kao pravno lice tako što će se administrativno pripojiti nekoj drugoj. Oštro se protivimo zatvaranju škola, i to malih seoskih škola u kojima deca uče od prvog do četvrtog razreda. To što će njihova učiteljica postati tehnološki višak neće unaprediti ovdašnje školstvo. Uštede mogu da se ostvare spajanjem škola za đake od petog do osmog razreda, što je dobro i za socijalizaciju dece, ali i za nastavnike jer ne moraju da putuju ko zna koliko kilometara od škole do škole kada im svi đaci dolaze u matičnu školu na nastavu. To je prava racionalizacija – zaključuje Jankovićeva.

Izvor: Politika.rs