Digitalno nasilje među decom i mladima se ne smanjuje, uprkos velikom broju kampanja posvećenih bezbednosti na internetu. Statistike pokazuju da je vršnjačko nasilje na društvenim mrežama, takozvani sajber buling, najrasprostranjeniji vid digitalnog nasilja među mladima, kao i da je veliki broj dece, posebno devojčica, spreman ne samo na komunikaciju sa nepoznatim osobama u virtuelnom svetu već i da se sa njima sretne. Posebno zabrinjava podatak da u 70 odsto slučajeva oni koji vide da se nasilje dešava - ne reaguju.

Od početka rada Nacionalog kontakt centar za bezbednost dece na internetu (krajem februara), do danas je primljeno 2.636 poziva, odnosno elektronskih prijava. Na osnovu prijava različitih oblika uznemiravanja i ugroženosti dece kreirano je ukupno 522 predmeta, od kojih je 65 upućeno drugim nadležnim institucijama.

- U pitanju su prijave slučajeva vređanja, krađe identiteta, zloupotreba fotografija, različitih vidova digitalnog nasilja među vršnjacima, ali pokrenuto je i više slučajeva pedofilije, odnosno onlajn predatorstva, pretnji, seksualnog uznemiravanja i drugih potencijalnih krivičnih dela. U zavisnosti od vrste prijava, one su prosleđene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i MUP-u, odnosno Ministarstvu prosvete, uz davanje saveta pozivaocima. Prijave koje se tiču ugroženosti zdravlja dece zbog prekomernog korišćenja interneta prosleđene su nadležnim domovima zdravlja – kaže za Školski portal Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Sumirajući dosadašnje rezultate rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, Matićeva kaže da se više javljaju odrasli, u preko 70 odsto slučajeva, te da se najveći broj saveta i informacija koje su dali ticao pravilnog ponašanja dece pri korišćenju interneta i saveta roditeljima.

- Najčešće postavljana pitanja su kako bezbedno koristiti društvene mreže, kako instalirati filter za roditeljsku kontrolu, da li je u redu da deca objavljuju video klipove na Jutjubu, šta uraditi prilikom hakovanja profila na društvenim mrežama, kako ukloniti lažni nalog na društvenoj mreži, kako izbeći iskakajuće reklame, kako blokirati instagram nalog na kome se širi vređanje, kako napraviti jaku lozinku na Fejsbuku… Od kada su se pojavile vesti u vezi sa igrom „plavi kit“, data su uputstva operaterima kontakt centra kako da komuniciraju sa građanima koji se javljaju zabrinuti zbog vesti o prisutnosti ove „igre“ u regionu, sa ciljem da sprečimo širenje panike – ističe Tatjana Matić.

Nacionalni kontakt centar je pokrenut na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija, a ovaj centar promovisan je i kroz nedavno završenu kampanju IT karavan, koju Ministarstvo sprovodi drugu godinu zaredom.

Ova kampanja samo je jedna u nizu aktivnosti koje se u Srbiji preduzimaju u cilju promocije bezbednog ponašanja na internetu. Na pitanje zašto se onda digitalno nasilje ne smanjuje, psihološkinja Ana Mirković, inače stručnjakinja za digitalne komunikacije, kaže da je ovaj oblik nasilja u ekspanziji i da se sa ovim problemom suočavaju sve zemlje.

- Veliki broj kampanja je u korelaciji sa činjenicom da sve veći broj ljudi koristi internet. Mi imamo problem sa sistemom vrednosti u svim sferama života, pa tako i u ovoj. Imate nove tehnologije, a nemate svest o posledicama sopstvenog ponašanja i tu nastaje problem. Kampanje mogu da podižu svest o problemu, ali da bi se stvari suštinski promenile neophodna je sistematična edukacija svih. Ova tema mora da uđe u učionice, mora da se razgovara sa decom, ali i sa roditeljima i nastavnicima. Mnogi roditelji nipodaštavaju ovaj problem, dopustili su da ih ova tema „pojede“, nisu spremni da prihvate sve što se dešava i da budu autoriteti sopstvenoj deci. Imamo savete za sve drugo, a nemamo savete kako da se koristi internet i društvene mreže – ističe Ana Mirković.

Istraživanje o digitalnom nasilju u osnovnim i srednjim školama potvrđuju da veliki broj roditelja nema adekvatne veštine za korišćenje računara i interneta, svega petina podučava svoju decu kako da koriste internet, a 15 odsto učestvuje sa decom u zajedničkim aktivnostima. S druge strane, 83 odsto roditelja smatra da je njihovo dete dovoljno oprezno i spetno da izbegava opasnosti na internetu. Zanimljivo je da isti procenat roditelja dece koja su izjavila da su doživela digitalno nasilje, navodi da ih dete o tome nije izvestilo.

Istraživanje rađeno u okviru IT karavana pokazuje zabrinjavajuću statistiku: 14 odsto građana koji su učestvovali u ovoj anketi odgovorilo je da su njihova deca bila kontaktirana od od strane nepoznatih osoba na internetu, 11 odsto je reklo da su njihova deca bila izložena vršnjačkom nasilju na internetu, dok je 30 odsto izjavilo da su njihova deca bila izložena neprimerenom sadržaju na internetu. Samo 17 odsto ispitanika smatra da su deca dovoljno edukovana o bezbednosti na internetu.

U okviru nedavno održanog festivala posvećenog fanovima jutjub kulture - Balkan Tube festa, koji je okupio preko 10.000 posetilaca, uglavnom mladih osnovnoškolskog uzrasta i njihovih roditelja, govorilo se upravo o digitalnom nasilju i bezbednosti na internetu. Na tribini se čuli da su moderne tehnologije roditelji dočekali nespremno, da je činjenica da deca od njih znaju više, ali i da su često roditelji poslednje osobe kojima deca prijavljuju digitalno nasilje, jer veruju da im oni ne mogu pomoći.

Ana Mirković upravo je na toj tribini poručila mladima da „roditelji možda ne znaju mnogo o digitalnim tehnologijama, ali da znaju više o životu“, kao i da će učiniti sve da im pomognu. Sagovornica Školskog portala upućuje važnu poruku i roditeljima – nije sramota da se o digitalnim medijima informišu od svoje dece.

- Roditelji misle da znaju, ali ne znaju i ako nastave da žive u tom ubeđenju ništa se neće promeniti. Prvi korak je da priznaju da ne znaju i da budu spremni da počnu da uče. Jedan otac je na tribini na kojoj sam učestvovala rekao da jutjuberi vaspitavaju njegovo dete. To je potpuna zamena teza, mi vaspitavamo našu decu. Nije rešenje da branite deci da budu na internetu, jer će oni naći način da to urade. Tamo su svi, sve se tamo dešava i nije rešenje da ih izopštite iz te komunikacije. Ali je važno da ih čujete, da ih razumete, da odgovorite na njihove potrebe, da im pomognete da pravilno formiraju vrednosne stavove. Roditelji često internet zovu virtuelnim svetom. Ali to nije virtuelni svet, to je realni deo našeg života, mi internet koristimo u realnom životu, realna su silovanja, realna su tuga i depresija ako te neko pominje u negativnom kontekstu... Zato je neophodna sistemska edukacija roditelja, ali i dece - poručuje Ana Mirković.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija najavljuju da će naredni IT karavan biti posvećen i edukaciji roditelja. Do tada pored stručnjaka iz Nacionalnog kol centra, kojem se mogu obratiti, od pomoći im može biti i publikacija „Vodič za roditelje“, nastala u okviru projekta „Biraj reči, hejt spreči“, na kome su zajednički radili Unicef, Ministarstvo prosvete i Telenor.

Vesna Stamenić