U osnovnim i srednjim školama počele su obuke zaposlenih za korišćenje elektronskog dnevnika, a ovaj pilot projekat Ministarstva prosvete biće sproveden u 200 obrazovnih ustanova širom Srbije. Iako je najavljeno da će svaki nastavnik imati kompjuter u učionici ili će dobiti laptop, da bi mogao svakodnevno da unosi podatke, u nekim školama računari još nisu obezbeđeni, niti su zaposleni dobili šifre za pristup.

Pomoćnica direktora Druge ekonomske škole Cveta Mitrović veruje da će tehnički problem biti otklonjeni u narednom periodu i da će u praksi zaživeti najave o smanjenju vođenja administracije. Ona kaže da su u ovom trenutku nastavnici veoma opterećeni, jer pored klasičnog dnevnika vode pedagoške sveske, a treća obaveza je unos podataka u elektronski dnevnik. U nešto boljoj poziciji biće osnovne škole, jer će se u ustanovama koje učestvuju u pilot projektu podaci beležiti samo elektronski dok su u srednjim školama dužni da vode i elektronsku i “papirnu” dokumentaciju, jer ih na to obavezuje zakon.

E - dnevnik je deo pilot projekta “eProsveta”, čiji je cilj pružanje nacionalnih elektronskih servisa u cilju podizanja i unapređenja digitalne zrelosti škola, a to je preduslov za uspešnu digitalnu transformaciju obrazovanja za 21. vek. “eProsveta” je prvi servis koji nije namenjen državnoj administraciji već je prevashodno usmeren ka nastavnicima, učenicima i roditeljima i za njih je potpuno besplatan.

Rukovodilac projekta Bojan Radić objašnjava da ovaj servis omogućuje nastavnicima i direktorima da na brz, efikasan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima. Smanjuje subjektivnost u ocenjivanju, jer svaki nastavnik vidi isključivo ocene iz svog predmeta, a kompletan uvid u sve podatke imaju samo razredni starešina i direktor škole. Ukoliko nastavnik pogreši pri unosu ocene on ne može sam da je ispravi već mora da prosledi zahtev za ispravku, a jedini koji sme to uradi je direktor. Zanimljivo je da se u sistemu beleže svi unosi, tako da će se u svakom trenutku znati ko je i kada prepravljao ocene.

Nastavnici će moći u roku od pola sata da isprave ako su nešto pogrešili pri upisivanju časa, nakon tog vremena to će moći koordinator. Inače, u svakoj školi koja učestvuje u pilot projektu postojaće po dva koordinatora i oni će, između ostalog, pružati pomoć svojim kolegama.

Što se tiče roditelja, oni će moći u svakom trenutku da pristupe podacima iz dnevnika, ali samo za svoje dete. Ministarstvo je poslušalo sugestije psihologa da ocene roditelji mogu vide sa dva dana zakašnjenja, kako bi đaci imali dovoljno vremena da objasne zašto su baš te ocene dobili. Psiholozi su sugerisali i da se u e-dnevnik ne unose samo negativne napomene već i pohvale. Osim ocena, roditelji će moći da imaju uvid u izostanke svoje dece, a u narednoj fazi projekta predviđeno je da informacije o izostancima stižu SMS porukom. Lozinke za pristup e-dnevniku još nisu podeljene roditeljima, a Ministarstvo je ostavilo svakoj školi da proceni kada će za to biti spremno. U e-dnevnik unosiće se ocene koje su nastavnici beležili u “papirni” dnevnik, a rezultati  petnaestominutih provera znanja, plusevi, minusi, tačke… i sve što se beležilo u pedagošku svesku radiće se i ubuduće. 

Na komentar da roditeljima ovi podaci neće biti dostupni, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković kaže za Školski portal da je neposredan kontakt roditelja i nastavnika veoma važan i da to ne može, niti treba da zameni digitalizacija.

- Trojka je u kompjuteru trojka, a kada roditelj dođe i vi mu objasnite zašto je neka ocena dobijena, šta su detetove slabe strane, na čemu treba da poradi da bi dobilo višu ocenu, te informacije se ne mogu dobiti kroz računar – ističe Nedeljkovićeva.

I dok u školama čekaju da e-dnevnik počne da funkcioniše, iz sindikata već stižu kritike. Vesna Vojvodić Mitrović, portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, smatra da je uvođenje e-dnevnika dodatno opterećenje za zaposlene. Ona navodi da nadležni nisu poslali nastavnicima pismene instrukcije za vođenje elektronskog dnevnika već da oni dobijaju samo usmena obaveštenja. Sem toga, od nastavnika se traži da unose lične podatke učenika, a da nije obezbeđena saglasnost roditelja, niti se zna se ko će imati uvid u te podatke. Vojvodićeva je rekla da već postoji nezainteresovanost roditelja za praćenje rezultata svoje dece, zbog čega se postavlja pitanje da li će elektronski način vođenja evidencije dodatno stvoriti jaz između škole i porodice.

U Ministarstvu su ubeđeni da prelazak na elektronski dnevnik neće smanjiti dolaske roditelja u školu. Takav zaključak čuli smo i u nekoliko obrazovnih ustanova koje već imaju komercijalne varijante e-dnevnika. Kažu da se desilo upravo suprotno – da su roditelji mnogo revnosnije i brže reagovali kada deca počnu da dobijaju loše ocene i izostaju iz škole.

Gimnazija u Smederevu koristi elektronski dnevnik već desetak godina, pa je njegova upotreba već prešla u naviku i roditeljima i učenicima, a naročito nastavnicima, kaže za Školski portal profesor te škole Danijel Đorđević.

- Nastavnici vode i pisanu i elektronsku evidenciju. To naravno zahteva više vremena za administrativne poslove, ali olakšava vođenje statistike i izdavanje dokumenata. Kako je jedan od autora programa kolega iz gimnazije, program je bio besplatan. Podaci se nalaze na serveru u školi pa je bilo neophodno finansirati pristup internetu što su platili roditelji. Nakon što je škola dobila pristup akademskoj mreži (AMRES) elektronski dnevnik je potpuno besplatan – objašnjava Đorđević.

On dodaje da uvođenje e-dnevnika nije smanjilo interesovanje roditelja da dolaze u školu.

- Većina roditelja više voli lični kontakt sa nastavnikom, a posete roditelja su uglavnom i bile vezane za probleme koji nisu u vezi sa ocenama. Roditeljskim sastancima prisustvuju u velikom broju iako znaju ocene svoje dece – ističe naš sagovornik.

U Ministarstvu kažu i da e-dnevnik ima najviši nivo zaštite podataka, koji se čuvaju na serveru u Srbiji, a obezbeđeni su 24-časovni fizički nadzor sistema, korisnička podrška i sistem pomoći i obuka korisnicima. Autentifikacija zaposlenih u školama je dvostepena, što znači da pored imena i lozinke postoji još jedan nivo zaštite pristupa sistemu. Nadležni uveravaju da je zbog svega navedenog mogućnost da sistem „padne“ svedena na minimum.

U pilot fazi direktori škola će moći da vide kako je prema uspehu rangirana njihova škola prema ocenama, broju izostanaka i uspeha na takmičenjima, ali će rang-lista biti anonimna jer će se videti samo na kom su mestu, a porediće se obrazovne ustanove koje učestvuju u pilot-projektu.

Vesna Stamenić